Radno i socijalno pravo

П. Спасић: Престанак радног односа вишку запослених и права из осигурања 149

за сл учај незапослености

потребу за радником исте стручне спреме одређене врсте занимања, знања и стручности

По истеку две године остваривања права преко Завода за тржиште рада, радник коме је радни однос престао по основу престанка потребе за његовим радом обезбеђивањем тих права, наставља да користи права из осигурања за случај незапослености - под истим условима као и друга незапослена лица.

Из изложеног начина престанка радног односа вишку запослених по ЗРО из 1991. и Закону о запошљавању и остваривању права незапослених лица из 1992. године, уочљиво је да је Завод за тржиште рада добио у надлежност вршење надзора над остваривањем права незапослених лица.“

aw

По једном мишљењу “.. ЗОРО-ом (чл. 22. до 29. ) су утврђена иста она права радника за чијим је радом престала потреба, с тим што је, у контексту одредаба ЗОПИРО-а (члан 21. став 1. тачка 5.), које се односе на обезбеђивање других права у складу са законом, утврђено да раднику - коме се није могло обезбедити једно од права утврђених тим законом (члан 24. тач. 1. до 4.) - може престати радни однос, ако му се код организације за запошљавање обезбеди право на новчану накнаду најмање у висини зајемчене зараде и право на пензијско и инвалидско и здравствено осигурање (види чл. 29. и 87. ЗОРО-а)... 7"

По другом мишљењу, “... очигледно је да је решење Закона о радним односима Србије супротно решењу датом у одредби члана 21. став 2. Закона о основним правима из радног односа, јер престанак радног односа даје као могућност уз одређене услове,... насупрот безусловном престанку радног односа по протеку рока од две године, како је одређено савезним

4 законом“!

"...у супротном била би повређена одредба члана 35. став 2. устава Републике Србије да су свим грађанима под једнаким условима доступна сва радна места. " (Пресуда Врховног суда Србије. Рев. 3055/94 од 29.06.1994.)

"Полазећи од одредби члана 35. Устава Републике Србије. чл. 22. чл. 24. и чл. 29. ст. [ги 2. Закона о радним односима, Уставни суд Републике Србије утврдио је ла о надзор над остваривањем права радника за чијим је радом престала потреба у искључивој је надлежности организације за запошљавање

Законом о радним односима није предвиђена интервенција Скупштине општине ради обезбеђивања наведених права радника. "(Одлука Уставног суда Србије, У-618/91 од 29.04.1992. године.)

Др Првослав Лукић, Радноправни статус радника за чијим је радом престала потреба, “Радни односи и управљање“. бр. 4/92.

Др Томислав Даниловић, "Радни односи и управљање“, бр. 7-4/93. стр. 31.