Radno i socijalno pravo

150 П. Спасић: Престанак радног односа вишку запослених и права из осигурања

: 3a случај незапослености

Решења из ЗОПРО и ЗРО из 1991. године, по питању престанка радног односа технолошким вишковима, два су модела заштите, јер су у њима различите улоге носиоца заштите вишка. У моделу из ЗОПРО-а. носилац посебне заштите (плаћено одсуство до две године) је послодавац: у моделу из ЗРО из 1991. носиоци заштите су и послодавац (који уплаћује Заводу за тржиште рада 4-7 зарада) и Завод за тржиште рада, који пружа посебну заштиту заштиту кроз осигурање за случај незапослености (две године накнаде зараде и плаћено социјално осигурање).

По једном мишљењу, ЗРО из 1991. ".. је у неколико унапредио положај радника за чијим је радом престала потреба, али је оставио време од две године у коме се могу остваривати права по основу рада. "

16 Реформом радног законодавства из 1996. године“ "., послодавац

коначно стиче право да отпусти вишак запослених, али не једнострано, дискреционом оценом, већ тек по својој иницијативи у смислу Конвенције МОР бр. 158. Према одредби члана 26. став 1. Закона о радним односима. послодавац може утврдити престанак потребе за радом запослених само у складу са донетим програмима увођења технолошких. економских или организационих потреба и остваривања права тих запослених. Ове програме послодавац према ставу 3. члана 26. овог закона доноси по претходно прибављеном мишљњењу (консултацији) синдиката. Према одредбама члана 44. Закона о основама радних односа, послодавац је дужан да о донетом програму остваривања права запослених за чијим је радом престала потреба обавести запослене који су проглашени за вишак. синдикат и Завод за тржиште рада. У овом обавештењу послодавац је обавезан да наведе и то у ком року намерава да раскине радни однос (најава отпуштања). што би тим речима представљало увођење института престанка радног односа на иницијативу послодавца , што се тиче вишка радне снаге. Овај рок је значајан стога, што послодавац не може да раскине радни однос пре истека најмање три месеца од дана достављања обавештења.

У смислу члана 46. Закона о основама радних односа, вишку запослених радни однос престаје раскидом уговора о раду уз обавезу исплате оптпремнине, ако им се у року од најмање три месеца пре раскида уговора о раду исплатом отпремнине, није могло обезбедити ни једно од прописаних права која припадају вишку запослених. Према одредби члана

Др Зоран Ивошевић, Одлике и садржина Закона о радним односима Србије, "Судска пракса“. бр. 9/91, стр. 12.

Закон о основама радних односа (“Сл. лист СРЈ“, бр. 29/96), Закон о радним односима ("Сл. лист РС", бр. 55/96).