Radno i socijalno pravo

П. Спасић: Престанак радног односа вишку запослених и права из осигурања 159

за случа | незапослености

незапослених лица, изјашњава се и Врховни суд Србије у Пресуди, У. 4037/94 од 11.05.1995. године: “Оспореним решењем одбијена је као неоснована жалба тужиоца изјављена против решења Службе за запошжавање - Пожаревац бр. Уп. И-233/94 од 21Х 1994. године којим решењем је тужилац одбијен са захтевом за признавање права на новчану накнаду за време незапослености јер му радни однос није престао у складу са законом .... Није спорно да у конкретном случају тужиоцу није престао радни однос код послодавца на начин прописан цитираним одредбама Закона о радним односима па је, следствено томе, правилно у окончаном управном поступку који је претходио овом спору утврђено да нису испуњени услови из чл. 12. ст. 1. тач. 1. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица на новчану накнаду јер тужиоцу радни однос није престао у складу са Законом о радним односима. “

Изменама и допунама Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица ( “Сл. гласник РС “, бр. 52/96), осигурани случај из члана 12. став 1. тачка 1. редефинисан, тако што су речи "у складу са законом“. замењене речима “у складу са програмом технолошких, економских или организационих промена". Овакво редефинисање овог осигураног случаја било је непотпуно, недовољно и нетачно, па се оваква законска одредба практично није ни могла применити. Непотпуност и недовољност састојала се у томе, што престанак радног односа због престанка потребе за радом запосленог и када је у складу са програмом технолошких, економских или организационих промена, није био довољан за признавање права на новчану накнаду. Нетачност се састојала у томе, јер незапосленом лицу није припадала новчана накнада ни у свим случајевима престанка радног односа због престанка потребе за радом запосленог у складу са програмом технолошких, економских или организационих промена.

Законом о изменама и допунама Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица ("Сл. гласник PC”. 6p. 46/98). осигурани случај из члана 12. став 1. тачка !. поново је редефинисан. тачније, враћена му је дефиниција из 1992. године. Као што је већ горе

"Незаконите су одлуке о престанку радног односа донете с позивом на чл. 34. и 108. став |. тачка 9. Закона о радним односима, без претходно донетих програма. који су предвиђени законом, без обавештавања и достављања програма надлежној организацији за запошљавање (филијали-служби Завода према седишту послодавца. однос месту рада запосленог). као и без сагледавања могућности остваривања једног од предвиђених права. односно утврђивања чињеница да запосленом није могло да се обезбеди ни једно од права. Незапослена лица. којима радни однос престане на основу овако донстих (незаконитих) одлука, не могу да остваре права за случај привремене незапослености у складу са чланом 35. Закона о радним односима. "(Параскева Михајловић, Улога организације за запошљавање у остваривању права запослених за чијим је радом престала потреба, "Радно и социјално право“, бр. 7-8/98, стр. 287)