Radno i socijalno pravo

160 П. Спасић: Престанак радног односа вишку запослених и права из осигурања за случај незапослености

речено, престанак радног односа у складу са законом (дефиниција осигураног случаја) има неколико (кумулативних) елемената, па ће се у даљем тексту анализирати ови елементи.

(Нејдоношење порограма технолошких, економских или организационих промена

У случају да незапосленом лицу престане радни однос због престанка потребе за његовим радом, а без доношења програма технолошких, економских или организационих промена, осигурани случај се, по самом закону, није десио. Радило би се о незаконитом отпуштању, без промене института престанка радног односа на иницијативу послодавца. а самим тим и ликвидирање овог института, као тековине тзв. социјалне државе, и остварење претендоване, максималне, слободе послодавца да отпусте запослене када то њихове потребе захтевају.

По супротном мишљењу, “Завод за тржиште рада је дужан да решењем утврди право на новчану накнаду, пензијско и инвалидско осигурање незапосленом лицу коме је радни однос престао због технолошких, економских или организационих промена“ .... "и у случају када послодавац није донео програм технолошких. економских или организационих промена“ 46 По овом мишљењу дакле, дозвољава се. с једне стране, принципијелно да се вишкови запослених јављају стихијски, а не организовано, а тиме се, с друге стране, мења и законска дефиниција вишка запослених 47 Управо, по наведеном мишљењу, отпуштање вишкова запослених је ствар дискреционе оцене послодавца, уз искључење остала два социјална партнера. Послодавац може, по свом нахођењу, утврђивати да ли је престала потреба за радом запослених и колики је њихов број, уместо да то може учинити само на основу програма технолошких. економских или организационих промена, које имају за последицу смањење постојећег броја запослених.“8 Другим речима, по овом мишљењу, и важећи

# Љиљана Милосављевић, Остваривање права на новчану накнаду за случај незапослености,

“Радно и социјално право“, бр. 1-3/2000, стр. 157.

"До технолошких и других унапређења не долази стихијски, већ организовано, на основу претходно усвојеног програма ....Без постојања посебног програма технолошких и других унапређења не може се расправљати о тзв. технолошком вишку.“ (Др Александар Николић. Радни односи у Србији, НИП "Пословна политика“, Београд, 1990. стр. 112.)

Мр Драгослав Р. Живковић, Начини и поступци утврђивања престанка потребе за радом радника, "Радни односи и самоуправљање“. бр. 12/1991, стр. 44.