Radno i socijalno pravo

Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос 15

пример, чл. 66 којим се регулише престанак радног односа по сили закона и други чланови. Ово су примери чланова, а има их још, који се не могу мењати републичким законом. Ако се догоди супротно, онда је републички закон несагласан са савезним законом, а о томе одлучује Савезни уставни суд својом одлуком којом утврђује несагласност. Санкција се изражава у престанку важења одредаба републичког закона за које је уставни суд утвредио да су несагласне са одредбама савезног закона. Несагласне одредбе републичког закона престају да важе даном објављивања одлуке Савезног уставног суда (чл. 130 ст. 2 Устава Југославије). Одлука Савезног уставног суда је општеобавезна и извршна (чл. 129 ст. 2 Устава).

ТУ. ПРИМЕНА ЗАКОНА

Закон као и сваки други општи акт доносе надлежни субјекти да би се примењивали. По правилу закони се непосредно примењују. Примењују се на одређена лица, на одређеној територији и у одређеном времену. Кад се, дакле, расправља о примени закона, онда треба имати у виду његову персоналну. територијалну и временску димензију. Персонална димензија примене указује да се закон примењује на она лица која су субјекти односа које он регулише, тј. који су предмет његовог регулисања. Како су овде у питању радни односи, онда се закони који регулишу радне односе примењују на запослене (раднике, службенике) и послодавце. Имајући у виду да је Југославија савезна држава, па да сходно томе постоје савезни и републички закони, треба указати да се савезни закони примењују на територији Југославије, а републички на територији републике.

Међутим, закон се доноси и примењује у одређеном времену и о томе треба водити рачуна. Примењује се само закон који важи, тј. који је позитивно важећи. Позитивно важећи је онај закон који је ступио на снагу. Кад закон ступа на снагу може бити одређено уставним нормама или нормама самог закона или и једним и другим нормама. Устави углавном одређују најранији рок ступања на снагу закона. То је онај рок пре чијег протека донет закон не може ступити на снагу. Савезни устав (чл. 116) и Устав Р. Србије (чл. 120) утврђују да закон (други пропис и општи акт) ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Ово је правило. Међутим, устави допуштају да се од овог правила одступи, тј. да се направи изузетак, ако за то постоје оправдани разлози. Разуме се разлози који