Radno i socijalno pravo

~

16 ; Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос

оправдавају његово ступање на снагу пре наведеног рока морају бити утврђени при доношењу закона.

Устав Србије у већ наведеном члану утврђује да одступање од овог принципа мора бити "из нарочито оправданих разлога“. Дакле, оба устава дају могућност да закон, под одређеним условом, ступи на снагу и раније, тј. пре истека рока од дана објављивања. То је оно што је уставотворац рекао.

Шта законодавац може у погледу времена ступања закона на снагу" Уобичајено је да сваки закон у делу у којем су смештене прелазне и завршне одредбе утврђује дан ступања на снагу. Законодавац у вези с овом темом може да поступи на три начина. Прво, да у прелазним одредбама не садржи норму која одређује дан његовог ступања на снагу. Ако се ово догоди, онда се примењује уставна норма и сматраће се да закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања. Друго, могућно је да закон предвиди у својим одредбама, а то ће утврдити скупштина, да ступа на снагу пре рока одређеног у уставима, ако у поступку његовог доношења буде утврђено да за то постоје нарочито правдани разлози. Који то може бити временски тренутак Најранији дан његовог ступања на снагу може бити дан доношења или нешто касније, а то је дан објављивања у службеном листу. Треће, у законским одредбама може бити утврђен дужи рок за ступање на снагу од минималног рока утврђеног уставом. Тај рок одређује сам законодавац. Било је закона који су прописивали да ступају на снагу годину дана од дана објављивања.

Ступањем на снагу започиње примена закона која траје за све време његовог важења. Обично закон не утврђује време свога важења. Али то није искључено и онда је ту јасна ситуација у погледу његовог важења. Време важења једног закона може бити утврђено законом који је јаче правне снаге. У недостатку прецизних правила важи правило да норма важи све док на прописан начин не буде укинута. Он ће остати на снази све дотле док његов доносилац не изврши одређене измене или допуне или док не донесе нови закон. Изменама се мењају одређене одредбе закона и оне изазивају престанак само делова закона. Допуне не морају да значе престанак неких делова закона. Тако је, на пример, Закон о радним односима Србије од 1991. године у периоду од пет година и неколико месеци мењан и допуњаван 11 пута (једанпут у 1992; три пута у 1993; два пута у 1994: два пута у 1995. и три пута у 1996. години).

Доношењем новог закона престаје да важи претходни закон. То подразумева да нови закон мора бити исте правне снаге и регулисати исте односе као и претходни закон. Ступањем на снагу новог закона престају да важе одредбе претходног закона. Уобичајено је да нови закон у прелазним