Radno i socijalno pravo

Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос 31

који се непосредно примењује на радни однос и има првенство у примени. То је, дакле, закон коме, у поступку примене, не претходи ни један други закон. Овде се, дакле, основни закон не схвата и нема значење које има у подели закона које доноси савезна држава на основне, опште и потпуне. Није овде реч о таквом схватању стермина "основни закон". Он се схвата у једном другом смислу. То је закон који је најближи односима који се регулишу. Он непосредно произлази из самих основа одређених односа и између њега и односа које регулише нема другог акта (закона) који пре њега регулише тај исти предмет. Зато је он и у поступку примене први (примарни). У њему је специфичност односа најбоље исказана, тј. он најнепосредније одражава природу делатности и услове у којима се она врши, Зато је неопходно код примене закона прво проверити да ли у том закону постоје одредбе о радним односима и ако постоје оне се морају прво применити. Разуме се, ако нема посебних прописа, онда се општи закон о радним односима примењује непосредно и има карактер основног закона. Овде је неопходно наопменути да се у пракси каткада поставља питање који закон применити ако и општи и посебни односно специјални закон регулишу исто питање тако да између њих настане сукоб. Који закон примењивати на конкретан случај“ За разрешење овог односа већ дуго време је прихваћено интерпретативно правило (правило тумачења) према коме се примењују одредбе специјалног закона - lex specialis derogat legi вепетаћ. Ово правило важи без обзира на то који је закон донет раније а који касније. Дакле, овде не важи правило јех рометог детова! рпоп. То значи да одредбе специјалног закона не могу бити промењене одредбама општег закона који је донет касније - lex specialis per generalem non derogatur.

2. Сходна примена закона

Метод сходне примене закона примењује се онда када један закон не регулише материју радних односа у целини, већ то чини делимично (нпр. Закон о радним односима у државним органима не регулише неке институте као на пример: радно време, одморе и одсуство, заштиту запослених на раду - жена, омладине, престанак радног односа), а у погледу оних института које не регулише он упућује на одговарајући закон (нпр. чл. 1 ст. 3 Закона о радним односима у државним органима упућује на примену прописа закона о радним односима). Закон о радним односима у државним органима, као што је већ речено, у чл. 74 ст 1 утврђује да се његове одредбе примењују сходно и то на запослена и постављена лица у установама за