Radno i socijalno pravo

Б. Чолић: Заштшиша права запослених пред судовима и бред инспекцијским 145 органима

разрешења органа правних лица ако није надлежан други суд. За решавање у другом степену, односно о жалбама на одлуке општинских и окружних судова, па и у напред поменутим споровима надлежан је Апелациони суд (члан 23. став 1. Закона о уређењу судова).

Код рокова за покретање спора ради заштите права запослених пред надлежним судом треба истаћи да су у питању преклузивни рокови од 15 дана који теку непрекидно као материјално правни рокови. Тај рок је преклузивни па његово пропуштање доводи до губитка права на судску заштиту, као и права које је требало да буде заштићено, због тога се неблаговремена тужба одбацује. Рок за подношење тужбе од 15 дана, не продужава се када истекне у недељу или који други нерадни дан. Ово из разлога што је рок за подношење тужбе и према Закону о раду у радном спору предвиђен као материјално правни пропис. Дакле, рокови за обраћање тужбом надлежном суду истичу последњег дана рока од 15 дана без обзира да ли он пада у недељу или који други дан кад суд не ради.

Закон о раду утврђује и рокове застарелости потраживања из радног односа, тако што сва новчана потраживања из радног односа сматрају се оброчним давањима и застаревају у року од три године од дана настанка обавезе.

7. ПРИМЕНА ПОСЕБНИХ ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

Радни спорови се решавају и применом одредаба Закона о парничном поступку, које поред осталог садржи и посебна правила за парнице из радног односа (одредбе члана 433. до 445. Закона о парничном поступку). У постуку у парницама из радних односа, нарочито при одређивању рокова и рочишта, суд ће обраћати пажњу на потребу хитног решавања радних спорова.

Тужилац у радном спору може бити само запослени, а у спору из радног односа тужилац може бити и послодавац. Дакле, запослени који није задовољан коначном одлуком послодавца, има право да тражи заштиту права пред надлежним судом. Само је запослени активно легитимисан за покретање радног спора. Ту легитимацију нема послодавац. Отуда у радном спору запослени не може бити тужени.

У радном спору запосленог у органу управе тужени је држава, покрајина, град или општина. Према актуелној судској пракси виши суд не треба да укида побијану пресуду ако је као тужени означен орган управе уз назнаку државе, покрајине, града или општине, уколико је тужену страну