Radno i socijalno pravo

Б. Чолић: Заштита брава запослених пред судовима и пред инспекцијским 149 органима

уговора о раду на основу које директор са одређеним лицем закључује уговор о раду, значи одлука о избору између више кандидата, не може бити предмет радног спора, односно нема судске заштите права лица са којим није закључен уговор о раду. Право на покретање спора пред надлежним судом има само запослени чије је право повређено одлуком директора (члан 122. Закона о раду). Према поменутим ауторима лице са којим није закључен уговор о раду није још увек запослено лице у радном односу, па самим тим и не може да води радни спор поводом одлуке директора да се са њиме не закључи уговор о раду, а тиме и заснује радни однос.

Према одредби члана 21. став 3. Закона о уређењу судова, предвиђено је да општински суд у првом степену, поред осталог суди и у споровима поводом заснивања радног односа. Ова одредба, према нашем мишљењу, даје могућност и право учеснику огласа, односно конкурса да тужбом покрене спор код надлежног општинског суда.

Радни спорови могу да настану и у више других случајева. Спор може да настане и поводом дужине радног времена (пуно или непуно радно време, односно скраћено радно време ако запослени ради на нарочито тешким, напорним и по здравље штетним пословима).

Спорови поводом примене прописа о одморима и одсуствима могу да настану као повреда права запосленог на дневни и недељни одмор, права на годишњи одмор, накнаде зараде за време годишњег одмора и ради накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор.

Спор може да настане ако послодавац приликом исплате зараде није поштовао елементе за одређивање зараде који су одређени општим актом или уговором о раду. Спор може настати и ако се не исплати увећана зарада (прековремени рад, рад на дан празника, ноћни рад и рад у сменама), ако се не исплати минимална зарада, те и поводом права на накнаду трошкова и других примања.

Спорови поводом престанка радног односа могу да настану због отказа уговора о раду у случајевима који су предвиђени законом. Основи престанка могу бити вољом запосленог или послодавца, али престанак радног односа може да настане и независно од воље једне или друге стране. Независно о коме се основу ради увек мора да се води рачуна о томе да отказ буде у законом одређеним случајевима, односно да отказ не представља Једнострану вољу било које стране ако тај отказ нема основа у Закону о раду.

Ови спорови настају када се отказује уговор о раду. И у овим случајевима кад се у закону наводи да " престаје радни однос " отказује се уговор о раду. Запослени може бити удаљен са рада за време и под условима