Radno i socijalno pravo

Б. Чолић: Заштита брава запослених Пред судовима и'пред инсбекцијским 151 органима

запослени злоупотреби боловање, те ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла.

Нови Закон о раду предвиђа да у случају незаконитог отказа,ако суд донесе правоснажну одлуку којом је утрђено да је запосленом незаконито престао радни однос, запослени ума право да се врати на рад ако то захтева. Поред враћања на рад, послодавац је дужан да запосленом исплати накнаду штете у висини изгубљене зараде и других примања која му припадају по закону, општем акту или уговору о раду и уплати доприносе за обавезно социјално осигурање. Ова накнада штете се умањује за износ прихода које је запослени остварио по било ком основу по престанку радног односа.

Поменуте одредбе члана 108. Закона о раду, о незаконитом отказу и последицама незаконитог отказа, су само укупан резултат креативне судске праксе која се односила на последице утврђења да је запосленом незаконито престао радни однос.

Закон о раду предвиђа и могућност удаљења запосленог са рада. Наиме, запослени може да буде привремено удаљен са рада ако је против њега покренут кривични поступак, због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом или ако је учинио повреду радне обавезе која угрожава имовину веће вредности (члан 109). Закон о раду предвиђа и материјалне последице под одређеним условима и исплату разлике зараде запосленом који је удаљен са рада. Тако запосленом за време привременог удаљења са рада припада разлика између износа накнаде зараде примљене по основу одредаба члана 111. Закона о раду (једна четвртина, односно једна трећина месечне зараде коју је остварио за месец пре привременог удаљења), и пуног износа зараде остварене за месец пре привременог удаљења увећаног за просечни пораст зарада запослених код послодавца за време у коме му припада накнада, и то ако кривични поступак против запосленог буде обустављен правоснажном одлуком, или ако правоснажном одлуком буде ослобођен оптужбе или је оптужба против њега одбијена, али не због ненадлежности суда.

Запосленом припада разлика зараде која се утрђује на напред поменути начин, иако му не престане радни однос у смислу одредби члана 101. став 1. тачка 3. до 5. Закона о раду, значи због повреде радних обавеза које угрожавају имовину веће вредности.