Radno i socijalno pravo

5. Чолић: Заштита права запослених пред судовима и дред инсбек цијским 153 органима

одговорно лице дужно је плаћати повређеном одређену новчану ренту, као накнаду за ту штету.

По правилу накнада нематеријалне штете због повреде на раду се досуђује за претрпљене физичке болове, за душевне болове због умањења животне активности, за наруженост и за страх.

Код умањења животне активности треба имати у виду да се нематеријална штета огледа у немогућности или смањеној могућности обављања животних функција и активности и конкретне трајне последице на страни оштећеног запосленог. Ове последице се огледају у смањеној могућности функционисања органа, смањеној функционалности организма или једног његовог дела, због којих оштећени не може вршити или може вршити уз појачане напоре и тегобе опште животне функције и активности као што је кретање, вршење свакодневних радњи у животу, обављању физиолошких функција, задовољавања других општих и уобичајених потреба и интереса.

Новчана накнада за телесно оштећење (инвалиднина) узима се у обзир само код одмеравања накнаде за душевне болове због умањења животне активности (члан 200. и 203. Закона о облигационим односима), без обзира на то да ли је та накнада призната у једнократном износу или у облику ренте.

У пракси судова који расправљају и одлучују о накнади штете због повреде запосленог за време службеног пута изражено је правно схватање да свака повреда радника за време службеног пута сматра се повредом на раду у погледу остваривања права из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања. Потом, да ако је ту повреду проузроковало треће лице, оштећени не може остварити накнаду штете од послодавца код кога ради. Наводимо пример актуелне судске праксе: правна фикција да је повреда на редовном путу до посла – повреда на раду, довољна је за остваривање права на основу здравственог, пензијског и инвалидског осигурања, али не и за остваривање накнаде штете од послодавца (Врховни суд Србије, Рев. 2/99 од 3.2.1999. године).

1. НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА О РАДУ

Према одредби члана 157. Закона о раду, надзор над применом тог закона, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција