Radno i socijalno pravo

ВЛАДИМИР ВУЧКОВИЋ Судија Врховног суда Србије

ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ ЗБОГ ПОВРЕДЕ РАДНЕ ОБАВЕЗЕ

Нови закон о раду Републике Србије (" Службени гласник РС ", број 70 од 13. децембра 2001. године) ступио је на снагу. Било је оних који су га називали законом о отпуштању, а о једном облику престанка радног односа отказом,оном из наслова, биће речи у овом тексту.

Према одредби члана 101. Закона о раду, послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца (став 1) и то: ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене уговором о раду (став 2. тачка 3.). То је, дакако, само један од отказних разлога, а какво значење цитирана одредба може имати и на шта ће се вероватно наилазити у пракси покушаћемо да овде сагледамо. Уз свест, наравно, да је незахвално бавити се предвиђањем и да ће фактичка пракса отворити нова бројна питања, те да ће судска пракса морати на њих да изнађе одговоре.

"Повреде радне обавезе утврђене уговором о раду". Да ли би то могла бити повреда која је утврђена или је то обавеза која је утврђена2 Могла би, наиме, формулација цитиране норме неког упутити на закључак да повреда радне обавезе која чини отказни разлог, треба да буде утврђена уговором о раду. То би значило да је и даље присутно начело законитости, важеће без поговора у досадашњем систему дисциплинске одговорности, по коме се није могла изрећи дисциплинска мера ако повреда није била предвиђена законом или колективним уговором. Но, није тако. Граматичким тумачењем долази се до резултата да је законодавац мислио на обавезу утврђену уговором о раду, која је (обавеза) повређена и која је активирала овај отказни разлог.