Radno i socijalno pravo

156 В. Вучковић: Ошказ уговора о раду због повреде радне обавезе

Приметиће се да код повреде радне обавезе објашњења гравитирају ка дисциплинској одговорности. Ово је тешко избећи, јер су баш повреде радне обавезе (уз непридржавање одлука донесених код послодаваца) биле чинилац дисциплинске одговорности. А зашто би то требало избегавати; Зато што Закон о раду садржи и одредбу тачке 4. истог члана 101. став 1., по којој је непоштовање радне дисциплине основ за отказ. Пгоизилази да су и тачка 3. (повреда радне обавезе) и тачка 4. (непоштовање радне дисциплине) оно што смо навикли да посматрамо као дисциплинску одговорност, наравно у материјално правном, а не у процесно правном смислу. Сада их морамо гледати одвојено, и то као повреду радне обавезе (без непоштовања радне дисциплине) и као непоштовање радне дисциплине (без повреде радне обавезе). Ово ће, извесно, чинити проблеме у пракси, и тражиће се да се заузму ставови када је по среди један, а када други отказни разлог. Но, било како било, повреда радне обавезе је у члану 101. став 1. тачка 3. Закона о раду, прописана као отказни разлог.

Шта су радне обавезе Више немамо законско објашњење. Раније важећи Закон о радним односима (" Службени гласник РС ", број 55/96 и 28/2001) је у свом члану 87. радне обавезе дефинисао као дужности и обавезе на раду и у вези са радом. У недостатку другог, мислимо да ова (традиционална) дефиниција и даље може бити корисна.

Сада се долази до нешто тежег питања, а оно гласи: ако није повреда та која је предвиђена уговором, мора ли радна обавеза да буде утврђена уговором о раду и да ли баш само уговором о раду, како закон каже Када ниједна радна обавеза не би нашла место у уговору о раду, сматрамо да не би било места ни давању отказа позивом на члан 101. став 1. тачка 3. У пракси ће се, вероватно, наилазити на уопштене исказе у уговорима као што су "испуњавање свих радних задатака" и слично. Говорећи о садржини уговора о раду, Закон о раду у члану 19. тражи да он садржи врсту и опис послова које запослени треба да обавља. Због тога је изузетно важно што детаљније означити послове који ће се обављати и описати их, и то не зато да би се лакше дао отказ, већ зато да би се запослени заштитио од незаконитог отказа. Уосталом послодавац се излаже не само ризику плаћања прекршајне казне ако запосленом откаже уговор о раду супротно одредбама овог закона из члана 101. (члан 164. став]. тачка 4.), већ и ризику да сноси све последице незаконитог отказа (члан 108.).

Што се тиче другог дела питања, мислимо да је било недовољно исказати у нашем члану 101. да је реч само о (повређеној) радној обавези утврђеној уговором о раду. Обавезе (и одговорности) по основу рада уређују се по основу члана 1. законом и посебним законом, колективним уговором