Radno i socijalno pravo

158 В. Вучковић: Ошказ уговора о раду због Повреде радне обавезе

углавном односе на изостајање са посла (.....) или чланство у политичкој организацији, синдикату, пол, језик, националну припадност, обраћање синдикату и сл. Изостајање са посла ће се пре третирати, мислимо, као непоштовање радне дисциплине, а не као повреда радне обавезе. Можда је и у томе разлог што је законодавац само код повреде радне обавезе додао и услов који се састоји у кривици запосленог.

Када се ради о поступку у случају отказа, у члану 104. став !. је прописано да послодавац може дати запосленом отказ (па и у случају који овде посматрамо из тачке 3.) у року од три месеца од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа, односно у року од шест месеци од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа. Ранији нацрт Закона о раду је предвиђао, такође, овај субјективни рок од три месеца, али не и објективни.“ Сада је давање отказа омеђено и роком од шест месеци који се рачуна од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа.

Могло би се закључити да Закон о раду, у који су уграђене и одговарајуће конвенције Међународне организације рада, доноси нов приступ _ отказним _ разлозима. OH се задовољава флексибилнијим формулацијама, и оставља прошлости дисциплински поступак са свим својим процедуралним финесама у виду првостепеног и другостепеног органа, њихове надлежности, и др. (које нам, вероватно, и нису неопходне). Ипак, релативно шкрта норма која не инсистира на прецизнијем постављању забрањеног понашања, отвара једну могућност којој насупрот стоји једна нужност. Могућност је да се отказ да брзо и лако. Нужност је да се у евентуалном судском спору поништи незаконит отказ дат олако. То значи да суд мора свеобухватно да утврди све чињенице од којих зависи оцена да ли је отказ законит. А томе мора да претходи прецизно уговарање радних обавеза, да би се могло знати да ли их је запослени повредио. Када је закон широко поставио овај отказни разлог, на субјектима радног односа је обавеза да детаљно уговоре радне обавезе, на суду је дужност да одговори је ли отказ законит, а на судској пракси императив да изгради ставове прилагођене новом стању. Не мислимо да ће сада бити лакше но раније судити радне спорове. Напротив. Мање прецизна норма даје ширу могућност употребе (али и злоупотребе) па ће и отказ често бити незаконит. Од незаконитог отказа запослени мора да буде заштићен. Уважавајући остале њене облике, сматрамо да ће се и даље заштита у крајњем случају остваривати у поступку пред судом.

Владимир Вучковић, отказ уговора о раду..... Билтен судске праксе Врховног суда Србије број 1/2001 страна 283.