Radno i socijalno pravo

П. Михајловић: Флексибилни облици запошљавања и радног ангажовања 119

Флексибилни облици рада према Закону о раду

Законом о раду су, у складу са започетим реформама радног законодавства, запошљавања, пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања и образовања, успостављени институционални оквири за примену флексибилних облика рада, примерених условима тржишне привреде, којима се проширују услови и могућности за брже запошљавање и радно ангажовање радно способног становништва, као и

бржу флуктуацију радне снаге.

Заједнички именитељ флексибилних облика рада, уређених Законом о раду, јесте да се са запосленим заснива радни однос уговором о раду и да се запосленима гарантују основна права по основу рада (зарада, заштита на раду, ограничено радно време, одмори и одсуства, социјално осигурање).

Заснивање радног односа на одређено време

Радни однос на одређено време, постављен је на новим основама, полазећи од потреба и захтева тржишта рада. Законом нису изричито утврђени случајеви у којима може да се заснује радни однос на одређено

време, како је то било уређено раније важећим Законом о радним односима.

Према члану 23. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 70/2001 и 73/2001), радни однос на одређено време може да се заснује за обављање одређених послова само за период који непрекидно или са прекидима траје најдуже три године. Под прекидом се не сматра прекид рада краћи од 30 радних дана. Радни однос на одређено време, ради замене привремено одсутног запосленог, може се засновати до повратка привремено одсутног запосленог, а радни однос заснован на одређено време постаје радни однос на неодређено време, ако запослени настави да ради најмање пет радних дана по истеку рока за који је заснован радни однос.

Значи, радни однос на одређено време може да се заснује за обављање одређених послова за које нема сталне потребе (изненадно повећан обим послова), који се обављају у одређеном временском периоду