Radno i socijalno pravo

a he) co

ПИ. Махајловић: Флексибилни облали запошљавања и радног ангажовања

|

(сезонски послови), односно у случају замене привремено одсутног запосленог, до његовог повратка на рад.

Радни однос на одређено време може да траје нрпрекидно или са

(краћим од 30 радних дана), сматра се радни олнос код истог послодавца, на истим пословима, на пословима за које је заснован радни однос.

Под прекидом рада не сматра се прекид рада краћи од 30 радних дана, али запослени за време прекида рада не остварује зараду, не уплаћују се доприноси за обавезно социјално осигурање.

Време прекида рада краће од 30 радних дана рачуна се у укупно време од три године.

Међутим, прекид рада дужи од 30 радних дана, не рачуна се у максимално трајање радног односа на одређено време. Наиме, из наведених законских одредби произилази да се са истим лицем, на истим пословима. може више пута да заснује радни однос на одређено време, тако да укупно трајање не буде дуже од три године. По истеку рока од три године, са истим лицем, на истим пословима, не може се закључити нови уговор о раду. Исто лице може поново засновати радни однос на одређено време, код истог послодавца, на другим пословима.

При заснивању радног односа на одређено време, у складу са чланом 23. Закона о раду, уговором о раду утврђује се време за које запослени заснива радни однос.

Запосленом на одређено време, радни однос престаје истеком рока на који је заснован, сагласно члану 97. тачка 1) Закона. Послодавац је дужан да по истеку рока за који је закључен уговор о раду (заснован радни однос на одређено време), откаже уговор о раду. У овом случају. запосленом не престаје радни однос по сили закона - истеком утврђеног рока. Ако послодавац не откаже уговор о раду и запослени настави да ради најмање пет радних дана, сматра се да је засновао радни однос на

неодређено време.