Radno i socijalno pravo

156 П. Спасић: Заштита материнства запослених жена са освртом на решења српског Закона о раду из 2001.

исплату накнаде се обезбеђују у буџету Републике а послодавцу се преносе од стране општинске, односно градске управе (члан 13. Закона о финансијској подршци породици са децом). Ако запослена жена по протеку породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, ради са половином пупог радног времена до навршених пет година живота детета. за време рада има право на зараду и на накнаду зараде за другу половину пуног радног времена, у висини утврђеној на напред изнети начин (члан 71. став 4. Закона о раду). Према томе, у Србији се запосленој жени, која испуњава наведени услов у погледу радног стажа, законом гарантује накнада зараде у висини 100% од зараде коју би остваривала да ради (осим у случају ако јој је зарада виша од пет просечних републичких зарада).

„Ако запослена жена узме боловање због одржавања трудноће. према Закону о здравственом осигурању Републике Србије, накнада зараде је повољнија (виша) од накнаде зараде за друге случајеве боловања: за првих 30 дана боловања, накнаду из својих средстава исплаћује послодавац у висини зараде коју би трудна радница остварила да ради (члан 50. став !. у вези члана 38. Закона о здравственом осигурању), а после тога накнада се исплаћује на терет здравственог осигурања, у висини зараде коју би трудна радница остварила да ради, с тим да тако утврђена накнада не можи бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са законом (члан 50. став 2. у вези члана 38. и члана 44. став 2. Закона о здравственом осигурању). Закон о здравственом осигурању не утврђује максимални износ висине накнаде зараде за случај боловања запослене жене због одржавања трудноће, као што то утврђује Закон о финансијској подршци породици за децом, за накнаду зараде по основу одсуства са рада везаног за заштиту материнства. Ово значи, да ће накнада зараде за случај боловања због одржавања трудноће, ако је женина зарада виша од пет просечних републичких зарада, бити виша од накнаде зараде за време породиљског одсуства.

Према Мишљењу Министарства за рад и запошљавање РС, број 132-04-19/2002-02. од 07.05.2002. године, запослена жена која се породила има право на основу мишљења надлежног здравственог органа, на накнаду зараде због привремене спречености за рад, у складу са прописима о здравственом осигурању, за опоравак који је последица порођаја, уколико надлежни здравствени орган оцени да је тај опоравак потребан. Према томе, боловање које је засновано на порођају третира се као и свако друго боловање, и плаћа се по прописима који регулишу здравствено осигурање, а не по прописима који регулишу заштиту материнства. Стога ће се овако боловање плаћати мање него што се плаћа материнска заштита: у висини

од 65% од зараде коју би запослена жена остварила да ради, с тим да