Radno i socijalno pravo

П. Спасић: Заштита материнства запослених жена са освртом на решења српског Закона о раду из 2001. 155

ФБиХ. Према Закону о раду ФБиХ, породиљско одсуство траје непрекидно једну годину, а за близанце, треће и свако следеће дете 18 месеци непрекидно. На основу налаза овлашћеног лекара жена може да отпочне породиљско одсуство 45 дана пре порођаја, а обавезно 28 дана пре порођаја. Изузетно, жена, на основу свог писменог захтева, може користити краће породиљско одсуство, али не краће од 42 дана после порођаја. Након истека породиљског одсуства, жена има право да ради половину пуног радног времена док дете не наврши годину дана живота, односно две године ако се породиљско одсуство користило за близанце, треће и свако следеће дете. Прописом кантона, може се предвидети дуже коришћење овог права.

Након истека године дана живота детета, један од родитеља има право да ради половину пуног радног времена до три године живота детета.

ако је детету, према налазу надлежне здравствене установе, потребна појачана брига и нега.

Један од родитеља може да одсуствује са рада до три године живота детета, ако је то предвиђено колективним уговором или правилником о раду.

Плаћање породиљског одсуства

За време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, запослена жена остварује накнаду зараде у висини зараде коју би остварила да ради, с тим да висина накнаде не може бити виша од пет просечних месечних зарада у Републици. нити нижа од минималне зараде утврђене за месец за који се врши исплата, и под условом да је запослена жена била у радном односу непосредно пре остваривања права на накнаду дуже од 6 месеци непрекидно (члан 11. став 1, и члан 12. став 1. и 3. Закона о финансијској подршци породици са децом). жени која је била у радном односу непрекидно и непосредно пре остваривања права на накнаду од три до шест месеци припада 60%, а жени која је била у радном односу непрекидно и непосредно пре остваривања права на накнаду до три месеца, припада 30%, од пуног износа накнаде (члан 12. став 2. Закона о финансијској подршци породици са децом, који се примењује од 1. јуна 2002.). Овим задњим двема групама жена, закон не гарантује минималну накнаду, па ће за случај да је пун износ накнаде минимална зарада, жена имати право на накнаду у висини од 30% минималне зараде. Обрачун и исплату накнаде врши послодавац истовремено са обрачуном и исплатом зарада запосленима, средства за