Radno i socijalno pravo

16 Д. Паравина: Колективне конвенције и индивидуални уговори о раду

5) Субординација нижег вишем колективном уговору (аналогно односу између колективног уговора и закона)

У законодавству о раду наше земље успостављена је чврста и јасна хијерархија између различитих врста колективних уговора. У ту сврху употребљена су два критеријума: 1 степен општости и 2 ниво преговарања. По првом критеријуму посебни или грански колективни уговори истог нивоа морају бити у сагласности са општим колективним уговором. По другом критеријуму колективни уговори закључени за ниво републике у саставу Југославије морају бити сагласни са онима на федералном нивоу и. најзад, колективни уговори за ниво предузећа или друге институције запослења морају бити у складу и са републичким и са федералним колективним уговорима. Дакле, заиста однос аналоган ономе између закона и колективног уговора.

Практично консеквенце наведене правне квалификације огледају се у томе што се уместо неповољнијих клаузула за радника, у погледу врста и обима права или услова за њихово стицање и коришћење. садржаних у нижем колективном уговору аутоматски примењују повољније одредбе из вишег.

IV УГОВОРНА РЕГУЛАТИВА И СЛОБОДА СУБЈЕКАТА ИНДИВИДУАЛНОГ УГОВОРА О РАДУ

Целокупна регулатива о раду, укључујући и колективне уговоре. између осталог, има наглашено заштитну функцију радника као економски слабијег партнера радног односа у поређењу са послодавцем. Отуда и непролазан значај старог начела ин фаворем лабораторис по коме субјекти индивидуалног уговора о раду имају слободу уношења стимулација повољнијих за радника од оних из колективног уговора.