Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Колективне конвенције и индивидуални уговори о раду 1

1. СЛОБОДА УНОШЕЊА НЕПОВОЉНИХ ОДРЕДАБА У УГОВОР О РАДУ ОД ОНИХ ИЗ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

Из већ изложених разлога (ИВ, 1.) овде претпостављена слобода се изричито искључује Законом о основама радних односа из 1996. године. С тим у вези изричито се забрањује уношење у индивидуални уговор о раду одредаба којима се раднику признаје мање права (по врстама и обиму) и под неповољнијим условима од оних из Закона и колективног уговора. (чл. 11., ст. 5.).

“ ПЕРСПЕКТИВЕ КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА КАО СРЕДСТВА ЗА РЕГУЛИСАЊЕ УГОВОРА О РАДУ

1. КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ И ЕВОЛУЦИЈА РАДНИЧКИХ СИНДИКАТА И ПОСЛОДАВАЧКИХ АСОЦИЈАЦИЈА

а) Сужавање регулативног подручја колективним уговорима као консеквенца синдикалног узмицања

Сужавање регулативних овлашћења резервисаних за колективне уговоре може бити апсолутно и релативно. Апсолутно кад се редуцира врста или број питања раније регулисаних колективним уговорима, а релативно кад се ограничава степен регулисања или уопште, или само за одређени ниво преговарања. И једно и друго могу резултирати из узмицања синдиката пред захтевима послодавца.

Већ доста дуго присуствујемо тренду опадања синдикално организованих радника и слабљењу интензитета борбености синдиката. ревандикатива и заштита јењавају, синдикат се све више yTalla y институције система јачајући интегративне функције колективних уговора кроз очување социјалног мира, париципацију, обезбеђивање флексибилне