Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Колективне конвенције п индивидуални уговори о раду 21

припадници самостални професионалних делатности и не запошљавају се већ радно ангажују радећи у своје име, за свој рачун и на свој ризик. Међутим предвиђена је могућност да се права таквих лица по основу радног ангажовања на одговарајући начин регулишу колективним уговором (!), како стоји у чл. 120. ст. 7. Закона о радним односима Србије из 1996. године.

4. ЕКОНОМСКА ЕВОЛУЦИЈА И ЊЕН УТИЦАЈ НА ПРИМЕНУ КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА

а) Развој услужног сектора базиран на запошљавању без најамнине

На горе поменуте дилеме (8.3.6) нећемо више подсећати. Услужни сектор је већ и сада, а у скорој будућности биће још више, под снажним утицајем техничко-технолошког напретка, нарочито у свери електронске информатике. То ће омогућити, па и захтевати знатно друкчију организацију рада у услужном сектору са могућношћу широког и интензивног _ коришћења великог броја припадника самосталних професионалнох делатности схваћених у већ прецизном смислу.

6) Економска глобализација и мултинационални колективни уговори (на пр. европски)

Интегративни процеси у Европи снажно су поспешили економску глобализацију, подигли значај мултинационалних колективних уговора и обогатили њихову садржину. Протоколом и Споразумом о социјалној политици потписаним у Мастрихту 1992. од једанаест држава чланица (без Енглеске) охрабрен је процес преговарања и закључивања мултинационалних колективних уговора на европском нивоу више врста: предузећа, секторских, мулти-секториских, регионалних и тд. 4

8 Потпуније видети Е. В:АМРАТМ, J-C JAVILLIER: Droit du travail communautare, 1 ОВ: Рап5, стр. 313-327.