Radno i socijalno pravo

В. Брајић: Права радника и послодаваца и заштита права у радном спору 27

У привредном пословању су ограничени у неопходној мери. и то ко да поштују одређена правила, и плаћају порезе. Та ограничења би урала бити, без угрожавања нормалног, слободног и профитабилног, словања. Као што је истакнуто непоштовање привредно-правних или лнансијских обавеза доводи до санкција и принудног извршавања обавеза.

Пословођење, и одлучивање о правима, обавезама и одговорности послених, је ограничено правима запослених. Непоштовање права послених, доводи до успостављања права запослених кроз принудно вршавање обавеза.

Већ је речено да до повреде права запослених могу бити случајне, а огу бити и намерне.

Код интерпретирања прописа ми имамо наслеђе из времена унцепције и праксе удруженог рада. Одлуке самоуправних органа у уганизацијама удруженог рада, сматране су законитим, ако нису биле тпротне изричитим законским одредбама. То су ипак била тумачења која, еђутим, није прихватао суд удруженог рада.

Најтеже поједностављивање је ишло до тврдње, да је свака одлука амоуправог органа самоуправна а тиме коначна — законита и скоро гдодирива.

Ово неби било вредно помена, да још увек у тумачењу прописа не алазимо ту исту логику, која се тешко препознаје, али упућени је могу ако идентификовати. Наиме, данас има елемената инсистирања на праву ослодавца, као апсолутном праву, пре свега, када се ради о одлукама у адним односима.

Већ је речено право послодавца у односима према запосленима су граничена утврђеним правима запослених. И када се ради о уговорним бавезама. послодавац не може да их не извршва. Само у току преговора. од закључивања уговора, послодавац може одлучивати, шта ће грихватити, а шта неће.

ООдустанак од уговорних обавеза може бити прихватљив, ако је логућност одустанка предвиђена уговором, или евентулано. законом. Тако зпр., ЗОР у чл. 103. предвиђа могућност да послодавац понуди запосленом закључење уговора под измењеним условима. Ова одредба је под озбиљним знаком питања, обзиром да послодавцу даје овлашћења, која су супротна зеким од права која су утврђена као стандарди.