Radno i socijalno pravo

В. Брајић: Права радника и послодаваца и заштита права у радном спору 29

Аргументација која би ишла у правцу образложења да је престанак потребе за радом датог (или датих радника) био евидентан, а да је закључивање уговора било само усклађивање са прописима, и форма. немају никаквог правног значаја.

Bara =

‘ Де en владати: ~ ~ = мада ом о CO BUUWIU рачзупа о Ull

штеприхваћеним правилима и стандардима у погледу уговора о раду, до оваквих неспоразума не би долазило. На нивоу нашег наслеђа то може да се објашњава потребама дате организације, али то нема правног значаја. Ако заиста има потреба, које нису обухваћене прописима, онда је требало поступити другачије. За сваку ситуацију је потребно одговарајуће решење, у оквиру утврђених правила. и постојећих стандарда.

Изговори из којих евентуално, индиректно проистиче, да постоји правна празнина нису прихватљиви. Ако постоји правна празнина, то се мора јасно рећи као и то како, и зашто, се на дати начин та празнина попуњава.

Попуњавање правне празнине се не може вршити ван, а најмање супротно, важећим правилима, и опште прихваћеним стандардима. Очигледно је потребно да се правници посебно позабаве изучавањем стандарда МОР-а:з

Колико је ово потребно може се нпр. видети из одредби наших Закона о радним односима које се односе на годишње одморе. Одредбе наших закона окоришћењу годишњег одмора у следећој години (преношење годишњег одмора из једне у другу годину), је на први поглед, регулисано у складу са одговарајућом Конвенцијом МОР-а. Наиме. употребљена је иста терминологија и врло сличне формулације, који су садржани у Конвенцији. Правило је, међутим, другачије од оног у Конвенцији. То траје врло дуго и поред критика и указивања на ту грешку.

Осамдесетих година је било много спорова и на крају и једна измена ЗРО, тј. оне одредбе, која је помињала шест месеци, у коришћењу годишњег одмора. До измена у пракси су постојали спорови око значења те одредбе и њене примене. И у новом Закону ЗОР, 2001. г.) имамо одредбу о томе да лице које се први пут запошљава има право на сразмеран део годишњег одмора ако у календарској години у којој је први пут засновао радни однос нема шест месеци рада. Одредба је, наизглед, јасна и можда

1996. године у изданју Института за политичке студије, Београд, објавлјен је Зборник конвенције и препорука МОР-а, поводом кога је било потребно, а и сада је могуће. организовати стручно саветоваије.