Radno i socijalno pravo

тринаест протокола међу којима 1, 2, 4, 6, 7, 11, 12 и 13, које су представници наше земље већ потписали приликом пријема у чланство Савета Европе, а остаје још да их ратификује у року од годину дана од дана пријема. Као и за друге грађане, тако и за титуларе права и обавеза из радног односа значајни су следећа права

и _ слободе установљени као заједнички стандарди држављана и

држава учлањених у Савет Европе: забрана А принудног рада, право . на слободу и безбедност, право на правично но суђење, к кажњавање.

само на основу закона, право на поштовање приватног и породичног |

живота, слобода окупљања и _ удруживања укључујући право на оснивање синдиката ра интереса својих чланова, право на

делотворан _ правни _ лек, забрана дискриминације, забрана

злоупотребе права, као и свео удредбе. о Европском суду за људска права. Протоколом бр. 1. (1952) установљени су, између осталог,

заштита имовине и право на образовање опште и професионално; Se Se И а

Протоколом бр. 2. (1963) овлашћење Европског суда за људска „права да даје саветодавна мишљења; Протокол бр. “lL. (1994)

ce одржала и побољшала његова де делотворност у заштити људских права и основних слобода и тд.

Из корпуса конвенција, међутим, несумњиво највећи значај за могуће перспективе радног права има Европска социјална повеља Савета Европе усвојена у Торину 18. октобра 1961. и допунским протоколима (1988, 1991. и 1995) и ревидирана у Стразбуру 3. маја 1996. године. Нашој држави је изричито стављено у задатак да Повељу потпише у року од две године од пријема у Савет Европе, "да је што пре ратификује и почне да је примењује, придржавајући се принципа наведених у њој".

Торино је изабран за свечано потписивање Европске социјалне повеље због Међународне изложбе рада тих дана одржане поводом стоте годишњице проглашења уједињења Италије.

Статутом Савета Европе државе чланице су се, између осталог, обавезале и на подстицање свог економског и социјалног прогреса. Рад на пројекту Социјалне повеље отпочео је већ 1954. године. На тражење Савета Европе поткрај 1958. године Међународни биро рада организовао је трипартитну конференцију (влада, синдиката и послодаваца) са задатком да размотри пројект