Radno i socijalno pravo

Ul

Изразом “економско-а право-а" могу да се обухвате оне норме које регулишу односно дају овлашћења субјектима на вршење одређене делатности, тј . овлашћења на употребу фактора рада ради обезбеђења услова живота и развоја, тј. ради стицања дохотка (зараде на тржишту капитала и рада). То је право на стицање дохотка употребом фактора рада – радне снаге и капитала. Ради се о вршењу људских делатности ради производње одређених производа (друштвено потребних) и пружања услуга. Субјекти овог права су власник капитала или лица која га по другом основу користе (физичка и правна лица) и носиоци радне снаге (физичка лица).

Ова права свој непосредни извор имају у концепту рада и својине, а два основна економска права јесу управо право својине и право на рад. Друга економска права настају поводом употребе, тј. вршења права својине и права на рад. Израз право својине, према Уставу Р Србије, чл. 34. јесу: 1. слобода предузетништва; 2. право на наслеђивање и 3. право сваког да оснује задужбине. Елементи права на рад јесу: 1. право на одговарајућу зараду у износу довољном да се њиме обезбеди животни минимум; 2. слобода рада, слободан избор занимања и запослења; 3. право на правичне и хумане услове рада и заштиту од самовољног престанка радног односа; 4. право на материјално обезбеђење за случај незапослености; 5. право на оспособљавање за одговарајући посао и обезбеђење услова за запошљавање и 6. забрана принудног рада. Стабилност и стално запослење је један од важних елемената права на рад.

Економско право садржи слободу одлучивања о вршењу делатности, а не захтев да се неком обезбеди неко право, нпр. право на рад. Ова права нису права на тражење од другог или према другом, већ права о слободном одлучивању о употреби фактора рада (капитала и радне снаге). Термин “економско право" ушао је како у национална права тако и у међународно право. Сама синтагма "економска права" указује да се ради о правима која су везана за једну област друштвеног и човековог живота. Она регулишу део друштвених односа али истовремено и припадају субјектима тих односа. У питању су права људи које они стичу у економској области друштвеног живота или боље речено у области економије.

65