Radno i socijalno pravo

Проф. др БОРИВОЈЕ ШУНДЕРИЋ Правни факултет у Београду

ТЕЗЕ О ЕКОНОМСКОМ И СОЦИЈАЛНОМ ПРАВУ

Економска и социјална права су део људских права. Њима се изражавају основне људске потребе и регулишу услови њиховог задовољавања. Реч је о праву, а то значи да је реч о човеку који има потребе и право да их задовољи, тј. право на одговарајуће услове живота. Човек као биће праксе тј. као субјект продуктивних и сврсисходних делатности не би могао да постоји када не би био биће потреба и кад не би имао могућности њиховог задовољавања. У питању су претпоставке за задовољавање потреба, бар најмање, на нивоу којим се обезбеђује опстанак, живот, постојање, егзистенција.

Ради се, дакле, о аспектима правне заштите основне људске вредности егзистенције. У питању су, у ствари, потребе из којих је изведено право на живот. Потреба за животом је највећа и најјача потреба човека. Право управо и постоји да би регулисало задовољавање потреба људи. Ерик Фром на једном месту каже: “Све што човек има даће за свој живот" а мудар човек, вели Спиноза, “Не мисли на смрт, него на живот". Човеков опстанак претпоставља, не само читав комплекс потреба, него и редослед у њиховом задовољавању. То је једна природна законитост. У процесу задовољавања потреба неке потребе су примарне, што значи да њих човек прво задовољава, а затим, како неки кажу, задовољава потребе вишег квалитета. Примарне потребе обезбеђују опстанак човека, с једне стране посматрано, а с друге стране представљају и претпоставке за задовољавање потреба вишег ранга.

Потребе су увек усмерене на нешто (предмет, радњу, услугу), а то нешто је управо оно што недостаје човеку. Задовољавање потреба захтева улагање одређених напора и материјалних средстава како би се дошло до објекта потребе. Потребе мотивишу човека на одређене активности које он усмерава према предметима чијим прибављањем може задовољити потребе.