Radno i socijalno pravo

Проф. др Радоје Брковић Правни факултет у Крагујевцу

РЕАФИРМАЦИЈА КЛАСИЧНОГ РАДНОГ ПРАВА И ИЗГРАДЊА РАДНОПРАВНОГ СИСТЕМА У ДРЖАВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

Радноправна регулатива са историјског аспекта има своје правне корене у древном римском приватном праву (подсетимо се института Јосапо сопаиспо оретатит), односно у грађанском праву. Наиме, ако би за тренутак извршили анализу законодавства о раду европских држава, као што су: Француска, Немачка, Швајцарска, Енглеска и Белгија, могли би закључити да је уговор о раду заузимао централно место на тржишту рада и капитала. Из наведене, неспорне чињенице произилази да је уговор о раду имао основна обележја као и сви други двострани правни послови у које су ступали правно и пословно способни субјекти права. Стога, правно је разумљиво да радно право претече данашњих самосталних института има у грађанском праву.

Временом, а посебно након брзог индустријског развоја и увођења нових технологија као и стварања другачије радноправне културе у радним срединама, увидело се да постоји есенцијална потреба за стварањем посебних правних регула за уређивање статуса послопримца и послодавца. Значи, у горе наведеним државама а и у другим државама у којима се нагло, некада и неконтролисано, развијао раднички покрет створена је потреба да се правни однос који за свој предмет има конкретан рад мора другачије регулисати у односу на друге двострано теретне правне послове. Све су то аргументи који иду у прилог постојања радног односа као специфичног правног односа. Због тога је радни однос у свом повоју, а и данас у својој пуној афирмацији, специфичан правни однос.

Прво, радни однос за свој предмет има конкретан рад! који се мора вршити лично и за унапред познатог власника средстава за рад,

| Најважније питање сваког човека како некада тако и данас, јесте како да се оствари право на рад и да се обезбеди сталан и стабилан посао - Д. Паравина, Радно право, 1998., страна 49.