Radno i socijalno pravo

и он је услов и облик испољавања живота човека, as je истовремено и претпоставка опстанка и развоја сваког друштва.

Друго, специфични су и субјекти између којих се успоставља радни однос. Њихова специфичност произилази из услова које треба да испуне послопримац и послодавац, с тим што одлуку о покретању поступка за заснивање радног односа доноси послодавац. Без испуњености услова, који се у већини држава прописују когентним нормама и који су унапред познати не може се ступити у индивидуални радни однос. Наиме специфичност радног односа је и околност да субјекти могу ступати како у индивидуалне тако и колективне радне односе.

Треће, радни однос, у већини тржишно развијених држава има претежно уговорни карактер. Наиме, на уговор о раду поводом питања као што су: закључење, важност, престанак, последице рушљивости и ништавости као и нека друга питања, примењују се општа правила грађанског права, под условом да законима који регулишу радне односе, односно другим законом није другачије одређено.

При заснивању радног односа најпотпуније се примењује начело добровољности. Наиме, у теорији и пракси радног права опште прихваћено правило је да су субјекти радног односа равноправни. У чему се састоји та равноправност7 Прво, странке радноправног односа својом вољом (значи не могу постојати мане у изјави воље) одлучују да ли ће и на које време засновати радни однос; друго, странке се међусобно споразумевају о условима рада, који могу бити другачији од услова рада који су предвиђени правним правилима, али никако неповољнији по послопримца; треће пошто је радник најчешће "приморан" да ради јер нема могућности другог избора и како је он априори економски слабија страна која учествује у предуговорном поступку, потребно је да се равноправност субјеката радноправног односа зајемчи државном радноправном регулативом, ако не постоје услови за аутономно регулисање радних односа. Управо, држава је одговорна да подстиче запошљавање и да ствара услове за што потпунију равноправност радника не само код заснивања већ и код трајања и законитог отказа. Стога, сматрамо да је правна заштита економски

П. Јовановић, Радно право, Београд, 2000., страна 38.

ЗБ. Шундерић, Радни однос - теорија, норма, пракса, Београд, 1987, страна 176. " В.Брајић, Радно право, Београд, 2001, страна 161.

5 Н. Тинтић, Основи радног права 1, Загреб, 1955, страна 120.

TE