Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2003., S. 81

као што је радно право са перспективом да постане изузетно развијена и важна правна дисциплина.

Све наведене специфичности које подразумевају и специфична решења довеле су до еманципације радног права из грађанског права и стварања посебног законодавства о раду“ које је присутно у скоро свакој држави данашњице.

Полазећи од правне чињенице која је присутна у свим правним системима - да је радни однос“ самосталан, добровољан, правно допуштен правни однос можемо закључити да он има своју посебност. Специфичност се односи на субјекте, садржину, каузу, трајање, престанак и заштиту права. Из наведених чињеница произилази да је радно право посебна“ самостална грана права у правном систему сваке модерне државе.

У даљем излагању приказаћемо изворе радног права с намером да докажемо како се преко њихових специфичности карактеристичних за крај ХХ и почетак овог века може најпотпуније схватити потреба реафирмација института класичног радног права. Да би се обезбедила правна сигурност и једнакост права потребно Ј је да се у свакој демократској држави правни односи, у које спадају и радни односи, регулишу општим правни актима. Према томе, у формалном смислу под изворима права подразумевају се општи правни акти којима се на општи начин и на неодређено време регулишу одређени правни односи. Извори права односе се на неодређен број случајева а држава захваљујући монополу физичке силе обезбеђује њихову примену. Све написано у потуности се односи и на одређивање појма извора радног права."

Када се ради о врстама извора радног права желимо истаћи да су у науци радног права присутни различити критеријуми

7 Д'Паравина, Радни и својински односи у тржишној привреди (упоредно-правна разматрања), Правни живот, Београд, број 11/94, страна 2122.

О појму радног односа, значењу тог појма, разлици у односу на појам рад, законски концепт радног односа и законски основи за разврставање радног односа видети: Б.Шундерић, Радни однос, Радно и социјално право, Београд, број 46/2002, страна 39-55.

У Постало је посебна правна и научна дисциплина почетком ХХ века, после 100 и више година од доношења првих законских прописа којима су регулисани радни односи и заштита радника на раду.

[0 ДПаравина, Извори радног права, Радно и социјално право, Београд, свеска за 1999. годину страна 31 и 32.