Radno i socijalno pravo

слабије стране радног односа од стране државе довољна специфичност по којима се радни односи разликују од других двострано обавезујућих и теретних грађанско-правних послова који за свој предмет такође имају одређени рад.

На основу изнетог, могли би закључити да је било неопходно, како у ХЛХ и ХХ веку, тако и на прагу овог миленијума, успоставити јасну границу између грађанског и радног права“. Та разлика, и поред одређених заједничких подручја правног регулисања, је евидентна а она произилази из чињенице да су се током дугогодишње историје радни односи формирали као посебни правни односи стварајући на тај начин посебна начела која су специфична само за радно право и ни за једну другу грану права.

Четврто, из ове, треће горе наведене специфичности радног односа произилази да је у већини држава, историјски посматрано, први правни основ заснивања радног односа био уговор о раду. Данас, ниједно европско радно законодавство не оспорава чињеницу да је уговор о раду најзначајнији правни основ за заснивање радног односа, али је и за утеху да многа европска законодавства не познају уговор о раду као посебан уговор, изједначавајући га са уговором о услугама. Међутим, сматрамо да између ова два уговора постоје веће сличности него што су разлике. И један и други уговор служе да би се постигао заједнички циљ, а то је радно ангажовање лица која желе добровољно, лично, професионално и за награду да раде оно што им послодавац одреди.

И на крају, полазећи од изнетих специфичности констатујемо да субјекти радног односа за разлику од субјеката других правних послова имају посебна права, обавезе и одговорности који се у развијеном свету рада све више регулишу међусобним споразумом, а државна регулатива служи за обезбеђење што повољнијих услова за подстицање радне културе и свестрани развој социјалног партнерства и дијалога.

Полазећи од изнетих карактеристика радних односа, произилази закључак да остваривање и заштита права из радних односа представља њихов есенцијални садржај. Наиме, механизми и поступци заштите како индивидуалних тако и колективних радних односа постоје само у радном праву, а само ова чињеница је била довољан аргумент за стварање независне и самосталне гране права

о Вукићевић, М.Велимировић и Р.Брковић, Пословно право и основе радног права, Краљево, 2003, страна 531 и 532.

78