Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2003., S. 90

КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ И ХУМАНИЗАЦИЈА

ПРОИЗВОДНИХ ОДНОСА!

1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Право на колективно преговарање једно је од основних права запослених. Колективно преговарање је процес у коме учествују представници запослених и представници послодаваца, односно представници синдикалних и послодавачких организација, ради споразумног регулисања, тј. уређивања индивидуалних и колективних права, обавеза и одговорности из рада и по основу рада. Колективни преговори најчешће резултирају закључивањем колективног уговора о раду. Иако се колективно преговарање заснива на принципу аутономности субјеката преговарања, оно не подразумева апсолутно немешање државе и других релевантних субјеката у односе између власника капитала и власника радне снаге. Напротив, одређени облици мешања државе у слободу колективног преговарања су не само допуштени него и неопходни.

Осим непосредних преговора и закључивања колективних уговора, систем колективног преговарања, посматран у ширем смислу, обухвата и колективне радне спорове и методе њиховог мирног превазилажења и рељавања“ Такво, шире схватање појма колектииног прегиварања доприноси лакшем и потпунијем сагледавању његовог значаја за остваривање циљева социјалне правде, трајније обезбеђење социјалног мира и даљу хуманизацију производних односа.

2. ЗНАЧАЈ КОЛЕКТИВНОГ ПРЕГОВАРАЊА ЗА ЈАЧАЊЕ МАТЕРИЈАЛНОГ И СОЦИЈАЛНОГ ПОЛОЖАЈА ЗАПОСЛЕНИХ

| Овај рад представља делимично измењен и допуњен текст, који је аутор, под насловом: "Колективно преговарање и циљеви социјалне правде", објавио у Правном животу, бр. 10/2001.

# Др Р. Јовановић, Колективно преговарање у нашим системским решењима, Колективно преговарање у системским решењима и пракси, Савез самосталних синдиката Југославије, Доњи Милановац, 1996, стр. 36.

88