Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2003., S. 96

Друкчије понашање води у предузимање нелегитимних, па самим тим и кажњивих акција запослених, односно послодаваца.

Да би се избегло организовање штрајка и прибегавање осталим облицима економског и другог притиска, субјекти колективног преговарања се труде да отклоне или бар да сведу на минимум факторе који доводе до међусобних неспоразума и спорова. Такав труд највише долази до изражаја у процесу колективног преговарања. Ако између послодавца и синдиката влада здрав и толерантан партнерски однос, у коме су обе стране спремне на извесна попуштања и изналажење компромисних решења о отвореним и спорним питањима, више ће се међусобно уважавати и теже одлучивати на употребу радикалних средстава радне борбе. Партнери, који се међусобно уважавају и цене, брже долазе до жељеног циља. У систему колективног преговарања, такви партнери, без већих потешкоћа долазе до решења која су прихватљива за обе преговарачке стране.

Партнер, који није задовољан током преговора, односно начином примене и тумачења радноправних и других прописа, којима се уређују колективна радна права и обавезе, треба да о томе обавести другу партнерску страну, с циљем да се настали спорови разреше на миран и безболан начин. Такав начин решавања интересних и правних колективних радних спорова остварује се уз примену различитих метода: у поступку мирења, посредовања и арбитраже или у поступку пред судом и другим одговарајућим органима и телима.

Пракса мирног решавања колективних радних спорова доприноси очувању социјалног мира, који је у интересу не само социјалних партнера него и друштва у целини. Значај колективног преговарања за очување социјалног мира на најочигледнији начин се манифестује кроз уговарање антиштрајк и антилокаут клаузула, које се веома често уносе у колективне уговоре о раду. Уговарањем таквих клаузула социјални партнери се обавезују на уздржавање од употребе радикалних средстава радне борбе док постоје услови за мирно решавање насталих спорова. Да није колективног преговарања употреба таквих средстава била би чешћа, јер би се између послодавца и запослених теже успостављао дијалог, као један од најзначајнијих предуслова за мирно решавање интересних и правних колективних радних спорова.

Радник, чија је материјална и социјална сигурност обезбеђена нема интерес за нарушавање социјалног мира. Напротив, његов интерес је да такав мир што дуже потраје, како се не би угрозило

94