Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

износи став према коме је исправније акт о постављењу посматрати као једнострани акт, који је подређен раскидном услову. Раскидни услов се састоји у одбијању пријема постављења од стране постављеног лица. На овај начин се води рачуна о вољи кандидата и њој се даје одређена правна вредност (4. Балтић). Према овом схватању акт добија своје дејство од момента доношења. Ако услов не буде испуњен акт постаје дефинитиван. Напротив, ако се услов испуни онда је акт ретроактивно поништен. У време трајања услова, а то је време које тече од момента постављења па до момента у коме кандидат изјави да прихвата или да одбија постављење, дејство акта постављења је потпуно остварено и он постаје носилац права и обавеза. Из овог разлога акт постављења не може бити повучен, изузев ако је неправилан. Разуме се да овако становиште, према коме кандидат постаје службеник пре него што је наименовање прихватио или пре него што је ушао у службу, није тешко критиковати.

И најзад, треће схватање у оквиру ове теорије сматра да је акт о постављењу једностран акт који је условљен. Условљен је пристанком наименованог кандидата. Пристанак кандидата је битан услов пуноважности акта о наименовању (1. Стонанов). Дакле, дејство акта о наименовању настаје од момента када је наименовано лице дало пристанак, а не од момента кад је наименовано. Све до момента пријема (пошто не производи дејство од момента доношења) овај акт може бити повучен од стране доносиоца. Од момента пријема акта наименовано лице постаје службеник и ступа у службу. Пријем акта може бити и прећутан, а то ће бити онда када кандидат ступи на дужност. Овде се, дакле, сам чин ступања на дужност сматра као чин прихватања акта. Међутим, ако се овај акт услов не испуни онда акт о наименовању постаје ништаван.

Ш. СХВАТАЊЕ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА О ДРЖАВНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА И О ПРИРОДИ АКТА О ПОСТАВЉЕЊУ

1. Појам државног чиновника

Слободан Јовановић дефинише чиновнике као лица која су јавноправним. уговором обавезна да трајно служе држави. Ова дефиниција указује на три елемента која чине правни појам службеника. Први елемент указује да јавни службеник оно лице које врши послове