Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

јавне службе, а код државног службеника то је лице које врши државну службу. Други елемент указује да се чиновник налази у хијерархијском односу чији елемент јесте и субординација. Он се налази, како то Јовановић каже, под: "шефом управне власти, односно под њиме и под његовим министрима". Он је уговором преузео обавезу да трајно служи држави. Према томе, он се за стално укључује у службу заснованој на административној хијерархији. Трећи елемент указује на карактер односа чиновника према држави.

Овај писац указује и на разлику која постоји између чиновника и лица која су обавезна према држави на основу приватноправног уговора, с једне стране, и на разлику између чиновника и обичних поданика, с друге стране. Између државе и лица која су обавезна према њој на основу приватноправног _ уговора с постоји обичан облигациони однос. ООвлашћење државе према овом лицу састоји се у томе да од њега може само захтевати испуњење уговорне обавезе. Међутим, кад је у питању однос између државе и чиновника Јовановић каже да је то "однос између старијег и млађег". Он истиче да се чиновник подчињава држави и да она добија над њиме једно неодређено право заповедања. Потчињеност чиновника држави је интензивнија од потчињености поданика. Наиме, поданику управна власт може заповедати само оно што јој закон допушта. Чиновнику, сматра он, држава може заповедати све оно што јој закон не забрањује. Чиновник је орган државе и он "може бити потпуно апсорбован вршењем државних послова". Чиновничка потчињеност, за разлику од поданичке потчињености, се ником не намеће већ се она заснива на уговору, а не на закону. Према томе, оно што је карактеристично за чиновничку службу јесте да она према поданичкој потчињености представља појачану потчињеност и да чиновник ступа у потчињени однос према држави добровољно. Ступање у чиновничку

службу је, дакле, добровољно. Питање услова под којима је чиновник ступио у државну службу за Јовановића је везано за спољашње околности које не стоје у вези са чиновничком службом. Ово се односи и на питање да ли је он условио вршење службе новчаном, накнадом. Слободан Јовановић каже да са теоријског гледишта чиновничка служба не мора бити плаћена али истовремено додаје да са практичног гледишта она то треба да буде. Чиновник је обавезан према држави да изврши одређене услуге, које су му само по својој врсти одређене, које трајно апсорбују његову радну снагу. Јовановић износи разлоге зашто чиновник мора бити 34