Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

ђено звање. О тој разлици је било речи. Ставу према коме акту постављења не претходи ништа, тј. према коме је акт постављења једна заповест пре које није закључен никакав уговор и који не производи своје дејство све док не пристане на њега онај коме је упућен, Јовановић супротставља став према коме је много логичније претпоставити да постављењу чиновника, које се врши у форми указа, претходи један уговор који се макар само подразумева.

ТУ. НАПОМЕНЕ У ВЕЗИ СА НАВЕДЕНИМ СХВАТАЊИМА

Чини се да је неспорно да је стицање статуса службеника у државној служби резултат воље државе коју изражава њен орган и службеника. Право на личну слободу која значи и слободу рада и овде долази до пуног изражаја. Изузетак су, разуме се тзв. принудни службеници. Стицање својства службеника претпоставља одређену процедуру која изражава процесни аспект права. Она је регулисана законом и треба да обезбеди поштовање одређених демократских принципа као што су: јавност, слобода, једнакост и доступност државне службе свима под једнаким условима, али и да обезбеди конкуренцију способности, што ће омогућити селекцију и избор квалитетнијих кадрова. Без обзира која се техника пријема у службу користи, тј. да ли ће то бити намештење, именовање, односно постављење директно или предлагањем колегијалном органу или конкурсом воља обе стране остаје битан елемент заснивања службе. Ово је посебно присутно ако се служба заснива на основу конкурсне процедуре. Кад је у питању ова процедура онда је реч о јавном објављивању потреба државе за одређеним кадровима. Она јавно обавештава неодређени број лица да има одређене потребе за радом и под којим условима могу стећи статус службеника. Сва лица која испуњавају услове могу да се у одређеном року, ако то желе, пријаве на конкурс. Подношењем пријаве свако лице чини понуду држави да са њом заснује радни однос. Понуда није ништа друго него једна једнострана изјава воље којом понудилац (у овом случају лице које је поднело пријаву на конкурс) нуди своју радну снагу, односно радну способност за извршавање послова слободног радног места. На основу понуда функционер државног органа врши избор. Акт функционера о избору значи, у ствари,

37