Radno i socijalno pravo
Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права
прихватање понуде да се заснује радни однос. Овај пример показује да тврдња неких аутора да акту именовања, којим се поставља службеник, не претходи воља именованог лица не одговара стварности. Код овог начина постављења службеника, који је иначе најзаступљенији у демократским државама, је јасно да постоји сагласност воља које су изражене одређеним актима: кандидата за службеника подношењем уредне и благовремене пријаве а функционера државног органа доношењем акта о избору подносиоца пријаве.
Очигледно је да овде постоји споразум између подносиоца пријаве и функционера органа да заснују радни однос под условима предвиђеним законом. Ту сагласност воља је иницирао послодавац објављивањем потребе за службеницима. Уговор је сагласност воља која производи дејство према уговорним странама, а то значи за функционера да донесе акт о именовању изабраног кандидата и да му омогући (изабраном и именованом лицу) да ступи на рад, а за изабрано лице овлашћење да ступи на рад. Ако именовано лице не ступи на рад у одређеном року онда ће се сматрати да је оно одустало од своје изјаве, а то значи да не прихвата акт о именовању и тиме онемогућава његову примену. У овој процедури именовања два пута долази до изражаја воља именованог. Први пут кад је понудио своје радне способности држави и тако иницирао свој избор, а касније и именовање и други пут када актом ступања на рад ствара претпоставку за примену уговора, односно када неступањем на рад спречава дејство уговора, а самим тим и аката послодавца. Овај принцип важи и код пријема којим не претходи избор. Дакле, било која процедура да се примени заснивање службеничког односа увек претпоставља сагласност воља функционера државног органа (државе) и кандидата за службеника. Чини се да је то тако и да би било тешко оспорити тврдњу према којој се пријем у државну службу, ипак, заснива на акту уговорног карактера.
У. ПРИРОДА ОДНОСА ИЗМЕЂУ ДРЖАВЕ И СЛУЖБЕНИКА Било је речи о томе да су државни органи делови државне организације којима се поверава вршење одређених послова. Функпионисањем државних органа обезбеђује се вршење државне власти. Ступајући на рад у службу одређеног органа лице преузима вршење одређених послова и стиче статус државног службеника. Однос који
38