Radno i socijalno pravo
Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права
цију и рад државних органа и садрже одредбе о радним односима лица запосленим у њима. Циљ тих одредаба јесте да се истакну специфичности радног односа јавног службеника, тј. специфичност положаја у коме се он налази као носилац и извршилац одређених функција у државној служби. У том смислу се може рећи да је и појам "службенички однос" само израз специфичности радног односа јавних службеника. Из ових разлога, овај појам постоји поред појма радног односа.
Но, треба напоменути да се овом појму даје шире значење од појма радног односа. Сматра се да службенички однос обухвата, поред радног односа службеника, и управне односе, тј. и односе ван рада. Наиме, тврде неки писци да у правном стању службеника треба разликовати у основи два различита правна односа према држави (А. Балтић). Један је радноправни однос у коме се налази службеник по основу свог рада као и свако друго лице у радном односу, а други је управноправни однос у коме се службеник налази као носилац и извршилац одређених функција у државној служби и који треба да означи скуп права и обавеза из његовог управноправног односа према држави, односно који настаје непосредно поводом вршења државне функције и из улоге коју при том има у државном апарату (А. Балтић). Управноправни однос претпоставља постојање радноправног односа, али се суштински разликује од права и обавеза из другог односа. Из овако постављеног стања ствари изведен је закључак да прописи који регулишу права и обавезе службеника из радног односа чине предмет радног права, док прописи који регулишу функционисање и делатност службеника из његовог управног односа и у вези с тим права и обавезе спадају у предмет управног права. У правном стању службеника ипак је кажу неки писци доминантан и примаран радни однос (4. Богићевић). Они прогнозирају да ће се даљим развојем односа, посебно због природе ових односа а и због потребе њиховог системског и целовитог проучавања, из радног права, а делом и из управног права, развити посебна грана права са својим посебним предметом и методом (4. Богићевић).
Тешко би се могло прихватити схватање према коме се "службенички однос" односно правни статус службеника састоји из два односа које он успоставља са државом. Службеник може бити са државом у радном односу, али не и у управноправном односу. Ступањем на рад у
43