Radno i socijalno pravo

Златибор 2003 | Т енценције у развоју радног и социјалног права

државну службу службеник стиче према држави одређена права, а и одређене обавезе. Постоји, дакле, један поредак узајамних права и обавеза која се темеље на израженој вољи оба субјекта да задовоље потребу за вршењем одређеног рада. Службенички однос није ништа друго него облик рада који службеник врши у име и за рачун државе, радећи у служби одређеног државног органа као организованог облика вршења државне власти. Поштујући обавезу вршења рада, коју је прихватио ступањем у службу, службеник успоставља управноправне односе са физичким и правним лицима на основу једностраног акта. Неке акте службеник доноси по службеној дужности а неке на захтев странке. Управноправни однос је однос вршења управне, административне власти. То је однос између субјеката чије су воље неједнаке, а то значи неједнаких субјеката. Службеник, дакле, као запослени у државном органу успоставља, вршећи службену дужност, управноправни однос као облик вршења власти. Извршавајући обавезу из радног односа, који је засновао са државом, он управо успоставља управноправни однос. Он не успоставља управноправни однос са државом, него као представник државе, успоставља га пре свега, са грађанима, групом грађана и правним лицима. Према томе, управно правни однос, посматран са становишта радног права, је облик извршавања обавезе из радног односа, У овом смислу може се рећи да је засновани радни однос претпоставка успостављања управноправног односа. Зато треба рећи да специфичност радноправног односа службеника произлази из посебности послодавца код кога је у служби, објекта његове основне обавезе и каузе успостављања његовог службеничког односа.

Међутим, неопходно је указати да критеријум опредељења да ли постоји радни однос или не, није карактер делатности која је предмет обавезе вршења рада. Карактер посла који запослени врши опредељује значај послодавца за друштво и појединце. За постојање радног односа је битно да једно лице врши код другог лица одређени рад (завистан рад) у име и за рачун тог лица и да је зато плаћено. Узмимо за пример лица која у државном органу обављају техничко-организационе, кадровске, финансијске и друге послове и лица која врше послове одлучивања о правима и обавезама трећих лица користећи се ауторитативним овлашћењима. И једна и друга група лица су потребна државном органу да би функционисао и због тога их он и ангажује. Обе групе лица су у радном односу са државом. Припадници прве групе не ступају