Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

у односе са трећим лицима у име државе. Они, дакле, не врше управну власт из разлога што им је природа делатности таква. Припадници друге групе ступају у односе са трећим лицима, управо ради обезбеђења вршења управне власти. Међутим, природа делатности, која је различита за ове две групе лица, није битна за постојање радног односа, тј. битних и општих елемената радног односа. Но, треба имати у виду да природа делатности утиче на постојање одређених специфичности у елементима радног односа, заснованог код послодавца који организује вршење одређене делатности. Те специфичности које произлазе из природе делатности утичу на могућност а и на потребу диференцирања између одређених врста радних односа које све у својој основи садрже битне и опште елементе радног односа. Исто тако, треба водити рачуна и о томе да радно право не регулише вршење делатности послодавца и начин њеног вршења. То је предмет других врста норми.

Претходно изнесен став да службеник није у управноправном односу са државом, односно да не може бити у том односу треба схватити тако да он није у том односу у оквиру свог радноправног статуса. Он може, као и сваки други грађанин, и зато често има потребу, бити у управноправном односу са државом али изван односа који су везани са обавезом вршења рада и остваривања права по основу рада. Његова потчињеност (субординираност) држави у односу извршавања обавезе рада и других обавеза управо представља један од битних елемената радног односа. У радном односу се ради о вршењу власти од стране послодавца, док се у управноправном односу ради о вршењу једног облика политичке власти. То је нешто друго. Овде се ради о односима у које службеник ступа са трећим лицима вршећи овлашћења органа. Ова група односа јесу управноправни а не радноправни односи.

45