Radno i socijalno pravo

Др. Боривоје Шундерић: ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА

га је значајна за развој капитала, а онда и друге категорије становништва (деца, омладина, жена). Свакако да држава својом интервенцијом није пружила заштиту економски слабијим члановима друштва, само под утицајем разних организованих покрета, него и ради заштите националних интереса. Дакле, држава је, поред правних и политичких функција из доба либерализма, развила и социјалну функцију. Реч је о функцији којом интервенише у привредни и социјални живот ради остваривања социјалних циљева. Ови циљеви се састоје, пре свега, у заштити привредно слабијих слојева. За разумевање ове друге генерације људских права значајно је истаћи да обезбеђење минимума животних услова (права на опстанак) значи истовремено и обезбеђење минималних услова за остваривање личних и политичких права. Постало је више него јасно да без остваривања економских и социјалних права друга права постају ерола форма“ без адекватне социјалне и економске садржине." У почетној фази економска и социјална права су сматрана као проширење личних и политичких права да би током времена сазрело схватање да се она, ипак, разликују од других, тзв. класичних права. Разлика је, како неки истичу, очигледна са становишта постојања и употребе средстава за њихово остваривање.“ Неки писци кажу да су ова права усмерена према држави и да произлазе из самог грађанског статуса." Самим тим што неко има статус грађанина има и право, тј. овлашћен је на минимум заштите, тј. на минимум животног стандарда.“ Одговорност је државе да обезбеди овај минимум и да тиме спречава сиромаштво а самим тим и да отклања беду. Држава ову функцију врши тако што обезбеђује мерама економске и финансијске политике претпоставке (слободна радна места) за грађане да својим радом обезбеде средства за живот или тако што, за случај да нису у могућности да радом обезбеде средства за живот применом одређених финансијских инструмената (доприноса, пореза) врши прерасподелу прихода “виших слојева у корист нижих стројева“. Имајући у виду да ова права регулишу расподелу односно прерасподелу дохотка и да за своје остваривање то претпостављају она се називају још и дистрибутивним правима. Економска права су усмерена на стицање дохотка било по основу рада било по основу својине. Остварени доходак не припада у целини власнику капитала односно радне снаге, већ се један део применом финансијских инструмената усмерава у фондове јавних служби и буџет државе по основу уставно-правне обавезе. Средствима из буџета односно фондова обезбеђују се материјалне претпоставке за остваривање социјалних права оних лица која пису у могућности да на основу свог рада и капитала стичу доходак. Из фондова се врши поновна расподела или прерасподела дохотка онима којима је то потребно, с обзиром на стање социјалне несигурности у које су доведени наступањем одређених ризика. Полазећи од механизма обезбеђења средстава

7 Др Небојша Вучинић, op. cit.

'S Политичка енциклопедија, ор. си, стр. 981.

'° SG. Srumej, Income and Economic Welfare, London 1959. roy. erp. 142. Наведено према: Силвестер Заводски, Држава благостања, Београд, 1975, стр. 72.

0 Ibid.