Radno i socijalno pravo

Др. Боривоје Шундерић: ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА

дишне тачке око којих се концентришу економска и социјална права. Да би се ова права остварила неопходно је да се рад и својина употребљавају.

Према томе, држава инструментима економске и социјалне политике узима од оних који имају и даје онима који немају. Под покровитељством државе долази до изражаја друштвена (општа) солидарност. У овом смислу чини се, да је у изразу “право друштвеног благостања" употребљен термин “друштеног". У књижевности се од неких писаца термин “благостање" поистовећује са термином “правда". Сходно реченом ово право би се могло назвати правом на социјалну правду. Но, без улажења у расправу о терминологији, тј. о овим терминима оно што је сигурно јесте да се овим правима обезбеђује одређени ниво социјалне правде. Реч је о правима која треба посматрати као легални израз темељне, виталне, основне људске потребе за опстанком. Сигурно је да људско право на живот постаје реално тек онда ако се право на заштиту од глади гарантује. Економска и социјална права своју реалност морају да црпе из права на живот као најпречег људског права.“ [ Према томе, она су се развила из потребе да сваком човеку буде омогућено да сопственим радом или имовином обезбеди средства за живот себи и члановима своје поро-

дице (то подразумева средства за опстанак и развој] .

П ПОДЕЛА ПРАВА

У корпус права човека и грађанина, који је признат у међународним и националним (државним) оквирима спадају: лична, политичка, економска, социјална и културна права. Извршено је, дакле, груписање права човека и грађанина или како неки писци кажу њихова подела. Оваква подела права је традиционална и посебно се појављује у уџбеницима Уставног права. Подела је извршена према критеријуму друштвене и стварне садржине ових права. Лична права и слободе спадају у прву генерацију права човека и грађанина, док економска, социјална и културна права спадају у другу генерацију. Данас се већ увелико говори о трећој генерацији права у коју се сврставају и нека права која су од неких аутора већ сврстана у групу економско-социјалних права. Међутим, треба такође истаћи да су нека економска и социјална права била утврђена и у декларацијама донетим у 18. веку (право својине, слобода рада (трговине, индустрије) итд.

Права која припадају каталогу економско-социјалних права могу се применом одређених критеријума поделити у групе, с обзиром на одређена својства и специфичности.

Према критеријуму везаности за врсту субјеката и могућности деловања и утицаја појединаца и друштвених група, као и начину вршења, може се

А Драгољуб Мићуновић, op. cit., erp. 7.