Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

реном стажу осигурања (чије је минимално трајање – пет година – услов за остваривање права на инвалидску пензију) и заради како би се одлучило по захтеву осигураника у целини.

С друге стране, англосаксонски концепт инвалидности подразумева потпуни губитак радне способности због промена у здравственом стању које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом (чл. 21), при чему се не узима у обзир посао који је осигураник обављао, односно посао за који је квалификован (професионална способност) што значи да инвалидност значи општу неспособност тј. неспособност за обављање било ког посла.

Овако одређена инвалидност представља проблем код уско, тј. високо специјализованих професија. Узмимо на пример случај професора унивеерзитета коме су оболеле гласне жице и који би свакако морао обављати неке друге рутинске послове, јер ако се законска одредба стриктно примени он не испуњава услове потпуне неспособности за рад. Препоруке министарства да се у налазу о вештачењу и образложењу решења препоручи послодавцу врста послова које осигураник може да обавља довеле су до поништавања решења у управном спору због противречности – истовремено се тврди да неко јесте и није радно способан. То је натерало фонд да напусти препоруке министарства и да лекарима препусти „креативно“ тумачења Закона, што ће рећи да се радна способност поново вештачи на стари начин – према свом послу тј. према професионалној способности.

Наведене неусаглашеност привремене и потпуне неспособности за рад има за последицу велики број налаза о вештачењу са констатацијом „лечење није завршено“, што значи да је захтев за вештачењем преурањен. Овакав исход се могао претпоставити, с обзиром на природу и трајање лечења многих болести, па би примена општих правила о вештачењу привремене неспособности отклонила скуп и непотребан поступак пред Фондом за ПИО.

ОПШТА ЗДРАВСТВЕНА СПОСОБНОСТ

Општа здравствена способност, за разлику од ранијих прописа, није предвиђена као услов за заснивање радног односа прописима о раду од 2001. године, чиме је елиминисан значајан основ дискриминације особа са нарушеним здрављем или са посебним потребама. Међутим, оваквим решењем се широм отварању врата заснивања радног односа чак и са корисницима инвалидске пензије, па Фонду за ПИО остаје једино да уколико открије ту чињеницу позове корисника пензије у поступку по службеној дужности (чл. 115) и утврди евентуалну промену у стању инвалидности па на основу те промене донесе решење о престанку права са дејством од првог дана наредног месеца. У ЗПИО не постоји основ за ускраћивање коришћења инвалидске пензије за време трајања осигурања, већ се такав поступак одређује само према бившем кориснику права на привремену накнаду која је преведена у 50% инвалидске пензије (чл. 226).

Закон о раду је само обавезао послодавца да пре закључивања уговора о раду за обављање послова са повећаним ризиком, тј. са посебним условима рада