Radno i socijalno pravo

Др Велизар Голубовић: НЕУСАГЛАШЕНОСТ И КОЛИЗИЈА НОРМИ У ...

од запосленог захтева доказ о утврђеној здравственој способности од стране надлежног здравственог органа (чл. 38).

Такође је законом о раду поново уведена обавеза послодавца да обезбеди инвалиду рада обављање послова према преосталој радној способности, а запосленом коме је утврђена опасност од настанка инвалидности послодавац је дужан да обезбеди обављање другог одговарајућег посла (чл. 101). С обзиром да у важећем Закону о пензијском и инвалидском осигурању не постоје више ова права, то се норма односи само на запослене који су то право стекли до 9. 04. 2003. године. Додуше, изменама ЗПИО предвиђено је доношење посебног закона којим ће се уредити услови и начин за стицање права по основу делимичне инвалидности.“

ОБАВЕЗАН КОНТРОЛНИ ПРЕГЛЕД

ЗПИО је прописао битну новину у инвалидском осигурању – обавезан контролни преглед корисника права најкасније у року од три године од дана утврђивања инвалидности, осим у случајевима предвиђеним општим актом фонда (чл. 96 ст. 2).

Контролни преглед је у потпуној супротности са законском дефинијом инвалидности, јер она као што је већ наведено подразумева промену здравственог стања која се не може отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом. Да ли се ту мислило на помоћ алтернативне медицине, евентуални проналазак нових лекова и метода лечења или на благотворно дејство пензије на њеног корисника2 Према списку болести за које не постоји обавезан контролни преглед може се закључити да као разлог контролног прегледа нису предвиђене ни трансплантације ткива или органа. Остаје дилема да ли је то у суштини само претња осигураницима да се не би служили преварним радњама, као и вештацима да не учине злоупотребу свог положаја.

Обавезан контроли преглед није само несагласан са дефиницијом инвалидности него посредно и са Законом о раду. Наиме, уколико би лекари утврдили знатно побољшање здравља, тј. радне способности право на инвалидску пензију се може ускратити. Наведеном одредбом чл. 115. ЗПИО прописано је да акоу стању инвалидности наступе промене које су од утицаја на утврђена права, та права престају, мењају се, односно стичу нова у поступку покренутом на захтев корисника или по службеној дужности. Иако је Закон о раду донет де године после ЗПИО, он као ни његов претходник, не садржи обавезу послодавца да поново прими на рад запосленог који је после неколико година коришћења пензије напрасно оздравио.

Прошло је више од три године од почетка примене ЗПИО и лекари вештаци су се већ можда нашли у дилеми да неком кориснику не потврде одлуку о губитку радне способности. До сада ниједна таква одлука није донета. Не ради се овде само о моралном питању како оставити неког без стеченог права на пензију коме је радни однос престао по сили закона и који нема право повратка на рад. Реч је свакако и о поштовању начела стеченог права и правне сигурности.

4 Члан 78. Закон о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању „Сл. гласник РС“, бр. 85/05.