Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

нашој легислативи), заступљено у поступку арбитраже у индивидуалним споровима, представља специфичност у односу на судску заштиту права из радног односа која је конципирана на уставном начелу двостепености. У вези са овим треба рећи да постоје разлике у односу на наше позитивноправно решење из Закона о арбитражи.“

о Опште факторе који утичу на мирно решавање радних спорова у појединим земљама тешко је генерализовати, па чак и исти чиниоци имају у различитим заједницама потпуно другачији утицај, тј. сви они се налазе у једном сложеном односу међусобне корелације. Ипак, може се закључити да се погодно тло за развијање мирног решавања радних спорова успоставља општом демократизацијом друштва, нарочито на економском плану, што првенствено подразумева слободно професионално организовање запослених, развој и стимулисање колективног преговарања и неометано вршење права на штрајк. Последњих година факторима који подстицајно делују на развој решавања радних спорова мирним путем придружује се и трипартитни социјално-економски дијалог, који се одвија кроз континуиране консултације и размену мишљења радника и послодаваца, уз помоћ државе, у оквиру социјално-економских савета, односно мешовитих комитета, на свим економским нивоима (државе, региона, гране, предузећа). У то да једино општа демократизација омогућава потпуно заживљавање поступака решавања радних спорова мирним путем, уверили смо се на примерима већине земаља које смо анализирали (нпр. скандинавске земље, а у новије време Шпанија и Грчка – у којима је тек након укидања ауторитарних режима дошло до наглог развоја мирних метода и опадања броја штрајкова). ">

3 У вези са тим је дошло до покретања пред Уставним судом Србије поступка за оцену уставности наведеног решења. Међутим, Уставни суд је одбио иницијативу, пре свега због примене начела добровољности, односно зато што саме странке, располажући својим правима одлучују да на овај начин решавају свој радни спор.

+ Закон о арбитражи (“ Службени гласник Републике Србије" бр. 46 од 02.06.2006. године) у глави УШ ПОНИШТАЈ АРБИТРАЖНЕ ОДЛУКЕ прописује (у поглављу Тужба за поништај) да се ""Тужба за поништај може поднети само против домаће арбитражне одлуке" (чл. 57.). Та глава садржи (чл. 58-63) и поглавља Разлози за поништај, Рок за подношење тужбе за поништај, Застој поступка по тужби за поништај, Примена правила о парничном поступку, Предходно одрицање од права на тужбу и Арбитражни поступак после поништаја одлуке. Посебно бисмо нагласили разлику садржану у решењу да се "Странке не могу унапред да се одрекну права на тужбу за поништај арбитражне одлуке" (чл. 62) што значи да је законом гарантовано право на судску заштиту после спровођења арбитражног поступка за разлику од одредбе члана 36. став 3. Закона о мирном решавању радних спорова који гласи: " Решење је правоснажно и извршно даном достављања странама у спору, а ако је у решењу одређено да се радња која је предмет извршења може извршити у остављеном року, решење постаје извршно истеком тог рока." Дакле, решење арбитра не само да је правоснажно и извршно, већ је препуштено арбитру и да одреди рок у коме решење постаје извршно.

> Мр Сенад Јашаревић, цит. дело,стр. 201. и 202.