Radno i socijalno pravo

Мр Зоран. М. Радуловић: НЕКИ ПРОБЛЕМИ У ИСКУСТВУ ПРИМЕНЕ ..

постоји у преовлађујућем делу радноправне легислативе и правне праксе у развијеним земљама света. Огромне материјалне уштеде су само један од разлога који говоре да овај вид превазилажења конфликата у области рада нема алернативу и да је комплементаран са судским системом који остаје највиши облик вршења власти у процесном смислу.

Кључне речи: мирно решавање радних спорова, колективни радни спор, миритељ, индивидуални радни спор, арбитар, једностепеност постунка, добровољност као основно начело, Агенција за мирно решавање радних спорова, непостојање трошкова поступка за странке.

1. НЕКЕ ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О МИРНОМ РЕШАВАЊУ РАДНИХ СПОРОВА

Институт мирног решавања радних спорова егзистира дуги низ година у многим правним системима развијених земаља! као битан сегмент радноправне регулативе. Иако постоје значајне разлике у вези професионалности лица која решавају радне спорове, поступку, броју предмета у односу на судске итд, може се рећи да је то у сваком случају начин превазилажења радноправних конфликата заснован на начелу добровољности странака. То значи да без њиховог пристанка нема вођења поступка - ни мериторног одлучивања кад је реч о индивидуалним споровима, или ни поступка мирења кад се ради о колективним радноправним супростављеностима.

То што је овај вид решавања радних спорова уведен у наш правни систем тек 2005. године, само по себи значи да је Србија земља којој предстоји задатак да изгради своју правну праксу у овој области.

Такође, може се, компатибилно са наведеним, извести општи закључак да у нашој радноправној теорији наведени институт није наишао на шире интересовање. Ипак, постоје и појединачни примери, поготово у новије време, који говоре супротно. Поред добровољности, може се рећи да и начело једностепености (у

' Тако нпр. мирно решавање радних спорова постоји у легислативи и радноправној пракси Ирске од 1946. године. Можда је интересантно навести да су у тој земљи арбитри (лица која решавају појединачне радне спорове између послодаваца и запослених) правници-професионалци, док су миритељи (лица која решавају колективне радне спорове, тј. поступају у ситуацијама кад се појаве проблеми везани за колективне уговоре) посебно обучени за наведену делатност, али нису императивно правне струке.

> Доц. др Сенад Јашаревић: Коментар нацрта Закона о мирном решавању радних спорова Републике Србије, Радно и социјално право, Удружење за радно право и социјално осигурање Србије и Црне горе, Београд, број1-6/2004, стр. 247-267.

Мр Сенад Јашаревић: "Решавање радних спорова мирним путем у теорији и пракси, " докторска теза одбрањена на Правном факултету у Новом Саду, 2000. године.

Проф.др. Живко Кулић: Радно право, Универзитет Мегатренд, Београд, 2006. година, стр. 325.-331.