Radno i socijalno pravo

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

цијалистичке партије) и синдикалних програма. То може послужити и као основ евентуалне партнерске сарадње или међусобног "лобирања" у политичкој, односно синдикалној сфери деловања. Сем тога, у пракси је тешко избећи да чланови појединих синдиката, као политичка бића, не буду и политички ангажовани у оквиру и преко одређених политичких партија. Коначно, постоје историјске чињенице о успешној "симбиози" синдикалних и политичких програма, а која је истовремено усмерена на остваривање и синдикалних (према послодавцима) и политичких (према власти) циљева (настанак Лабуристичке партије у Великој Британији).

Ипак, ове симбиозе су карактеристичне, обично, у фазама настајања појединих синдиката или партија. Пример настајања Лабуристичке партије у Енглеској, као масовне радничке политичке партије, је резултат веома успешног заједничког деловања тадашњих синдиката и тадашње "левице" у односима са послодавцима (капиталистима). Уколико се "синдикално-политичка сарадња" настави, и након оснивања партије или синдиката, онда то функционише по принципу јасне поделе улога. Политичке партије прихватају пуну аутономију синдиката у остваривању њихових програмских циљева. То даје перспективу њиховој партнерској сарадњи. И у нашим условима транзиције и синдикалног плурализма било је примера извесног "зближавања" синдикалних и политичких организација. Али, њихово партнерство тј. улоге нису биле јасно подељене (долазило је до преплитања), збуњивања чланства, те резултати тог зближавања нису тако импозантни, о чему сведоче чињенице о укупном опадању чланства,

+ Интересантно је указати на околности које су утицале на оснивање Лабуристичке партије. Она је основана на самом почетку ХХ века. Пре тога, крајем ХЛХ века, у Великој Британији раднички покрет није имао значајнијих успеха у директним штрајкачким акцијама. После једног неуспелог штрајка у железничкој компанији Таг Уеј!, ова компанија је тужила представнике синдиката (чије је чланство штрајковало), јер синдикатима тада није признавано својство правног лица, а суд их је осудио за накнаду штете, Ова изненађујућа одлука суда убрзала је политичко зближавање синдиката (тредјуниона) и политичких организација "левице". Резултат тога је оснивање Комитета за радничко представништво 1900. године, чији j задатак био да путем парламентарних избора обезбеди одговарајуће os ничко парламентарно представништво. Тај Комитет је 1906. године трансформисан у Лабуристичку партију. Касније, велики број синдиката бива колективно укључен у ову партију.

14