Radno i socijalno pravo

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

Заправо, најважнија унутрашња питања сваке организације (и политичке и струковне) везују се за њену програмску, статутарну, кадровску и финансијску страну. То је јако широк простор за одговарајуће анализе, у које ми овом приликом не можемо да улазимо, иако и та питања имају изузетан значај за функционисање синдиката и остваривање синдикалних слобода и права запослених. Међутим, то су "вечита" питања струковног организовања радника и нису никаква специфична актуелност транзиционих процеса. Оно што ипак овде треба поменути, јер значајно може да ослаби синдикалну моћ, јесте појава унутрашњег организационог синдикалног цепања. Ово се нарочито односи на нашу најмасовнију, те по томе и најодговорнију синдикалну организацију – Савез самосталних синдиката Србије.“ Као што је познато, овај синдикат је организован и по територијалном и по гранском принципу. У условима транзиције, приписује се овом Синдикату "изнутра" - да већина наведених проблема синдикалног деловања добија на тежини захваљујући територијалном принципу организовања. Другим речима, општински, градски, покрајински и републички оквири синдикалног организовања омогућују непосреднију имплементацију, у те оквире, утицаја политичких и послодавачких структура, што доприноси настајању наведених проблема ("бирократизација" синдиката; "нелојална кооперативност" са другим социјалним партнерима итд.). Примарна замисао коришћења два принципа синдикалног организовања била је да се ојача синдикална ефикасност. Та ефикасност према социјалним партнерима (нарочито према држави) може боље бити остварена преко територијалног принципа, а према сопственом чланству преко гранског принципа (организационо приближивање чланству, јачање синдикалне солидарности итд.).

Међутим, притиснути проблемима које транзициони процеси рађају, синдикално јединство и монолитност почиње да се нарушава управо по гранској линији, са тенденцијом да се поједини грански синдикати (статутарно и финаноујК) Beie ye из оквира матичне организације и постану нови "самостални" синдикати, или прикључе другим син-

> Према подацима Савеза самосталних синдиката Србије, сада је у Србији између 45% и 50% од укупног броја запослених (око два милиона) учлањено у неку синдикалну организацију. У Савез самосталних синдиката Србије учлањено је 50% свих синдикално организованих радника, или око 500.000 радника (Документи ХШ конгреса Савеза самосталних синдиката Србије, Београд, 2007, стр.7.). 20