Radno i socijalno pravo

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

у односима у друштву, а посебно у партнерским односима између рада (синдиката) и капитала (послодаваца) - филозофија социјалног партнерства. Од овог аутономног, најпре спонтаног а потом организованог корпоратизма одоздо, са аутентичним различитим интересима социјалних партнера који траже дијалог и долажење до компромиса интереса, и који се у новије доба назива и неокорпоратизам, треба разликовати корпоратизам из доба фашистичких и ауторитарних режима, као државног корпоратизма, одозго наметнутог, без доборовољности организовања и без аутономног испољавања и усклађивања колективних интереса, организација под контролом државе (владајуће партије) - система хомогенизације, који је негација система слободног социјалног дијалога који може да води хармонији, на основу слободе колективног преговарања и аутономног трипартитног дијалога (консултовања). Другим речима, неокорпоратизам почива на филозофији социјалног дијалога, социјалног партнерства, социјалног компромиса; док корпоратизам (у тоталитарним системима) почива на идеји социјалног патернализма, социјалне хомогености, социјалне контроле од стране државе.

Законски оквир

Синдикална права и слободе предмет су одговарајућег законског регулисања, које има за циљ да олакша оснивање и деловање синдиката, односно подстакне социјални дијалог, пружи заштиту члановима и представницима синдиката од антисиндикалне дискриминације, пружи одређену заштиту имовине синдиката неопходне за рад синдиката и очување социјалног дијалога, односно система индустријских односа (и социјалног партнерства).

Најчешће се синдикална права и слободе уређују основним законом о раду, односно кодексом рада (Француска, Италија, Мађарска, као и домаће право – Закон о раду), али и у посебним законима о уређивању односа између синдиката и послодаваца (Шведска), док се релативно ређе уређују у посебним законима о синдикатима (ЛандрумГрифинов закон у САД, Велика Британија — Закон о синдикатима и радним односима (ТУЛРА). Без обзира на назив закона којим се уређују ова питања, постоје стандардна питања којих се држи законодавац када регулише ову област – уређује се начин оснивања синдиката