Radno i socijalno pravo

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

Ставови о разматраним питањима се могу усвојити (само) сагласношћу свих чланова СЕС-а, што произилази из трипартитне структуре овог тела.

СЕС разматра нацрте закона и предлоге других прописа од значаја за економски и социјални положај запослених и послодаваца и о њима даје мишљење ресорном министру, које је дужно да у року од 30 дана обавести СЕС о својим ставовима поводом достављених мишљења. Ако министарство не прихвати мишљење СЕС-а, овај може своје мишљење доставити Влади.

У делокруг СЕС-а спада и развој социјалног дијалога, посебно колективног преговарања, као и промоције мирних метода решавања колективних радних спорова. На основу Закона о мирном решавању радних спорова из 2004. године, СЕС је укључен у избор миритеља и арбитара за Републичку агенцију за мирно решавање радних спорова, тако што избор миритеља и арбитара, на основу јавног огласа, врши Комисија за избор, коју чине два представника Владе (које именује Влада), и по два представника репрезентативних синдиката и удружења послодаваца које именује Социјално-економски савет (на предлог чланова социјалних партнера у СЕС-у). На основу одлуке Комисије својство миритеља, односно арбитра стиче се даном уписа у Именик, о чему решење доноси директор Агенције. Уз то, захтев за брисање миритеља или арбитра из Именика може да поднесе СЕС, из законом предвиђених оправданих разлога, а против (коначног) решења директора Агенције о брисању из Именика може се водити управни спор.

Стопа синдикализације и криза социјалног дијалога

Стопа синдикализације зависи од бројних фактора: нивоа индустријализације, стопе запослености, традиције, културе солидарности или филозофије индивидуализма (либерализма), синдикалног монизма или плурализма у пракси синдикалног покрета, удела малих и средњих предузећа у запослености, итд. Стопа синдикализације је бележила изразити раст у деценијама после Првог светског рата, као и непосредно после Другог светског рата, да би у последње две деценије ХХ, у условима експанзије нових (информатичких) технологија, сељења тешке индустрије у мање развијене делове света, глобализације и интернета, развоја малих и средњих предузећа која запошљавају све већи проценат радне