Radno i socijalno pravo

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

снаге, извесног слабљења солидарности као последице побољшања услова рада и живота нарочито у развијеним земљама света, дошло до кризе у синдикалном покрету, односно опадања стопе синдикализације, што има неповољне ефекте за социјални дијалог. Човека ХХТ века карактерише све изразитија индивидуалност – јавља се као "егоцентрична монада, која не осећа потребу да се уједињује.“ Тенденција пада стопе синдикализације има одређене последице на систем колективног преговарања. Најпре, на нивоу послодавца (посебно код малих и средњих предузећа), услед непостојања (репрезентативних) синдиката и немогућности закључивања колективних уговора о раду, запажа се тенденција закључивања "атипичних споразума" између изабраних представника запослених или савета запослених и послодавца, али сходно општим правилима уговорног, а не радног права. Потом, долази до израженије појаве децентрализације колективног преговарања, односно притиска на секторски (грански) ниво преговарања у земљама у којима су секторски (грански) колективни уговори о раду традиционално најважнији ниво колективног преговарања.

Ипак, пад стопе синдикализације не мора водити паду покривености запослених колективним уговорима о раду, уколико се очува пракса проширења секторског (гранских) колективних уговора о раду – нпр. у Француској је упркос паду стопе синдикализације на мање од 10% и даље око 90% запослених (радника) покривено колективним уговорима о раду захваљујући традицији проширења (екстензије) секторских колективних уговора о раду. > Међутим, у земљама Централне и Источне Европе, новим чланицама ЕУ, у којима око 50-60% запослених ради код малих послодаваца која запошљавају мање од 50 радника, док је у Словачкој чак 97% радника запослено код послодаваца који запошљавају мање од 50 запослених, услед одсуства културе социјалног дијалога, традиције колективног преговарања (на секторском нивоу посебно), менаџмента људским ресурсима, односно социјално одговорног менаџмента, а посебно због одсуства праксе проширења (секторског) колективног уговора о раду, проценат запослених који су покривени колективним уговорима на секторском или

85, Нштћјег ор. ст, стр. 8. 2 у. Rauws, op. cit., ctp. 333 — 335.

20 W. Rauws, op. cit., cTp. 342. 36